HR: Zakon o radu protiv nataliteta

Osim što sindikalci tvrde da novi zakon oduzima prava radnicima, a poslodavci kažu da je ovaj zakon nedovoljno fleksibilan i ne pruža podstičaj za ekonomiju, Demografi podsećaju da hrvatske porodice sve teže odgajaju veći broj dece zbog nesigurnsti na tržištu rada, javio je nemački radio Dojče vele.

Novi zakon potvrđuje dosadašnje projekcije da ce hrvatsko stanovništvo do 2050. godine pasti na broj od 3,5 miliona.

"Nismo slučajno ovaj zakon nazvale zakonom obespravljenog radništva, zakonom za razgradnju socijalne države", kaže Jasna Petrović iz Ženskog fronta za radna i socijalna prava.

Zakonom se povećava nesigurnost posla, promoviše se rad na odredeno vreme i onemogućava osiguravanje porodice, što ukljucuje i diskriminaciju žena", dodala je. Ona kaže da je sada olakšano davanje otkaza trudnicama. Trudnici ili porodilji se već početkom likvidacije fabrike poslodavca po sili zakona može dati otkaz. U otkazni rok su ušli godišnji odmor i bolovanje, dodala je.

Ženske organizacije su upozorile i da je izbrisana zabrana noćnog rada za trudnice i majke s decom do jedne godine starosti. Neverovatno zvuči da 93 odsto novozaposlenih žena dobija samo ugovor o radu na određeno vreme.

"To znači da onog trenutka kada žena ostane trudna poslodavac može samo da joj ne produži ugovor. U nekim slučajevima poslodavac od njih prilikom zapošljavanja traži i da potpišu da neće ostati trudne i da ne planiraju zasnivanje porodice", rekla je Petrovićeva.

Prema podacima istraživanja koje su sprovele ženske sindikalne grupe i zastupnica za ravnopravnost polova 2008. godine od 1.500 ispitanih žena 43,4 odsto nema decu. Ostale su dobile decu pre početka rada na odredeno i to upola manje dece nego što su želele. Većina njih ima samo jedno dete.

"Hrvatskoj koja odumire ovaj zakon je konacna presuda“", rekla je Petrovićeva.

Andelko Akrap, demograf sa Ekonomskog fakulteta u Zagrebu, već godinama upozorava da država nema koherentnu politiku nataliteta koja bi se sprovodila bez obzira na smene vlasti.

Istraživanjima je dokazao da država nema sluha za one koji podižu decu i da bi trebalo da preuzme dobre recepte skandinavskih zemalja ili Francuske.

"Radi se o tome da je potrebno predvideti pozitivnu diskriminaciju onih koji imaju decu. To je ekonomski isplativo jer ti ljudi podižu buduću radnu snagu. Društvo u celini nema svest o tome da mora omogućiti reprodukciju vlastitog stanovništva“, kaže Akrap i dodaje da bi društvo moralo da osigura infrastrukturnu podršku kroz vrtiće i jaslice i da se pozabavi niskim platama i suzbijanjem rada na određeno vreme

Hrvatska je već pet godina u recesiji, poslovna klima nije poboljšana, teško je zaposliti, ali i otpustiti ljude, rekla Mamta Murti, koja je u Svetskoj banci zadužena za centralnu Evropu i Baltičke zemlje.

Petrovićeva kaže da će Zakon o radu najverovatnije završiti pred Ustavnim sudom.

"Tamo će sigurno završiti otkaz po sili zakona za trudnice i ustupanje radnika drugom podposlodavcu. Medunarodnoj organizaciji rada ćemo prijaviti kršenje konvencija o sindikalnom organizovanju i kolektivnom pregovaranju", zaključila je Petrovićeva.