Bankar bio sudija bankarima

A ko je on? Verovatno jedna od najzanimljivijih činjenica je ta da je godinama radio u - Zagrebačkoj banci, piše Index.hr.

Dobronić je rođen 1960. godine u Čakovcu, 1985. godine u Zagrebu završio Pravni fakultet, nakon čega je volontirao u Opštinskom sudu u Zagrebu, a onda se zaposlio u Zagrebačkoj banci.

Otprilike osam godina radio je u službi za odnose s javnošcću s društveno - pravnim licima, nakon čega je otišao na stručnu praksu u sud kako bi mogao da položi pravosudni ispit, što je i učinio 1990. godine. Zatim se ponovo vracća u Zagrebačku banku gde je osnovao i vodio Odeljenje pravnih poslova za devizno poslovanje .

Nakon banke , bio je načelnik pravnog, kadrovskog i opšteg odeljenja u Državnoj direkciji za robne rezerve i učestvovao je u izradi Zakona o državnim robnim rezervama .

1996. godine postaje sudija Trgovačkog suda. Dve godine kasnije magistrirao je na području međunarodnog trgovačkog prava.

2006. godine bio je među kandidatima za predsednika Visokog trgovačkog suda, i poručio je kako je spreman na sve provere svog imovinskog stanja ako postane predsednik. Međutim, Dobronić je, na kraju odustao od kandidature . Zagrebački Trgovački sud presudio je u korist Udruženja Potrošač, koje je tužilo osam hrvatskih banaka zbog kredita u švajcarskim francima, odnosno valutne klauzule i jednostrane primene kamatne stope.

U obrazloženju presude navodi se kako su banke povredile prava potrošača, jer korisnike kredita nisu u potpunosti informisale o svim detaljima, potrebnim za donošenje odluke.

To je za posledicu, kako stoji u obrazloženju, imalo neravnotežu u ugovorenim pravima na štetu potrošača .

"Udruga Franak" procenjuje da u Hrvatskoj ima više od 100.000 korisnika kredita vezanih za švajacarce, od kojih je 75.000 stambenih kredita, kojima su s obzirom na klizanje franka i promene kamatnih stopa poslednjih godina rate otplate porasle od 35 do čak 100 odsto .

O veličini ovog slučaja svedoči i činjenica da zapisnik ima oko 2.500 stranica. Presuda se u delu u vezi sa kamtnim stopama, neće odnositi samo na korisnike kredita u švajcarcima nego i na kredite u drugim valutama.

Reč je o prvoj ovakvoj tužbi u istoriji hrvatskog pravosuđa. Presuda će važiti za sve korisnike kredita sa valutnom klauzulom u švajcarskim francima, uzetim u osam banaka koje je " Potrošač " tužio . Kolektivna tužba pokrenuta je pre godinu dana protiv Zagrebačke, Privredne, Erste, Rajfajzen, Hipo Alpe Adria, OTP, Splitske i Sberbanke.

Korisnici kredita će ipak povraćaj novca morati da potražuju u posebnim pojedinačnim postupcima. Mnohgi od njih su svedocicli da su im banke sugerisale da je franak stabilna valuta, ali su im kasnije drastično porasle rate dugoročnih kredita, vezanih uz tu valutu.

Porast rata u kombinaciji s povećanjem kamata je posle višegodišnje otplate, povećao iznos preostale glavnice.

Opunomoćenici banaka su rast kamata obrazložili skupljom tržišnom kamatnom stopom i troškovima kapitala, tvrdeći da bi, da nisu bili obazrivi, povećanje bilo još veće.