Titov Neptun doneće internet biznis

Vlada Hrvatske će u sklopu plana objedinjavanja mreže u javnim preduzećima iskoristiti zaboravljeni vojni projekat, čija se mreža proteže od Briona do Prevlake.

Tako bi se omogućila široka primena širokopojasnog interneta u državi. Infrastruktura optičke mreže tako više ne bi bila samo u vlasništvu telekomunikacionih kompanija, nego i države.

U gradnji mreže koristilo bi se oko 3.000 kilometara postojeće mreže koja je u vlasništvu JANAF-a (Jadranski naftovod), HAC-a (Hrvatske autoceste), Hrvatskih železnica, Plinacroa, a sagrađena je uz trase autoputa, naftovoda, gasovoda, železničkih pruga... Tako bi se potpuno pokrio kopneni deo Hrvatske.

Za povezivanje obale i ostrvskog dela Hrvatske iskoristili bi se kablovi koje je od 1974. do 1990. godine ispod nivoa mora ostavila bivša JNA.

Kako piše "Jutarnji list", reč je o supertajnom projektu Neptun koji je pokrenut za upravljanje raketnim sistemima i centralizaciju komunikacija. Cevi su položene od Briona preko Prevlake, pa sve do Boke Kotorske i u njima je bakarna žica .

O samom projektu se malo zna jer je veliki deo dokumentacije uništen. Međutim, smatra se da su instalacije u dosta dobrom stanju . Projektom Neptun povezani su vojni objekti od Briona do Prevlake, a od Zadra do Šibenika cev prolazi kopnom. Od Splita cevi ponovo ulaze u more, prolaze kroz brački kanal i idu preko Hvara, Korčule, Visa, Lastova, Pelješca do Cavtata i Prevlake .

"Podmorska infrastruktura idealna je za povezivanje jadranskih ostrva i dovođenje širokopojasnog interneta na ta područja jer bez toga niko ne bi dovodio optički kabl, na primer, Vis ili Lastovo . To je jednostavno preskupo", tvrdi Darko Parić , pomoćnik ministra uprave i šef uprave za e-Hrvatsku .

Prema njegovim rečima, iz cevi treba izvući bakarne žice i staviti optički kabl , što danas nije teško izvodljivo.

Za tu infrastrukturu saznalo se pre mesec dana , kada je ministar odbrane Ante Kotromanović s tom informacijom došao u Vladu i rekao da MORH to ustupa državi na korišćenje. Ministru je na to pažnju skrenula grupa inženjera . Takva infrastruktura trebalo bi da posluži za povezivanje institucija državne uprave i javnih preduzeća, kao i za prenos podataka i telefoniji, pa bi Hrvatska umesto da plaća operaterima, godišnje uštedela od oko tri miliona evra.

Za te potrebe iskoristilo bi se samo oko 10 odsto kapaciteta mreže, a ostatak bi mogao da se iznajmljuje .

Darko Parić tvrdi kako bi ovo mogla biti jedna od najvećih javnih investicija i napominje da se po značenju taj proces može uporediti sa procesom elektrifikacije koja se realizovala u prošlom veku .