Bugarska ne finansira Južni tok

Umesto Bugara deo gasovoda kroz tu zemlju će finansirati ruska strana i banke, a u zamenu će se Bugari odreći ubiranja tranzitnih taksi do 2030. godine.

To će biti deo konačnog bugarsko-ruskog sporazuma o "Južnom toku", čije je potpisivanje najavljeno za sredinu novembra, objavljeno je danas na Internet strani Novinite.com.

Prvobitno je bilo predvidjeno da 70 odsto bugarske deonice finansiraju banke, a 30 odsto (približno 900 miliona bugarskih leva) plate učesnici tog projekta - "Bugarski energetski holding" (BEH) i ruski "Gasprom". Sada će, kako čini, u projekat na bugarskoj teritoriji investirati samo "Gasprom" u zamenu za oslobadjanje od budućih plaćanja za tranzit do 2030.

BEH nije u stanju da finansira "Južni tok" zbog teške finansijske situacije njegovih podružnica "Bulgargaz" i "Nacionalne elektrokompanije" (NEK). Komentarišući medijske izveštaje da će učešće Bugarske u finansiranju "Južnog toka" biti simbolično, ministar ekonomije i energetike Delijan Dobrev je izjavio da je bugarski BEH do sada utrošio svega šest miliona evra, koliki je njegov udeo u kapitalu od 12 miliona evra u zajedničkoj kompaniji sa "Gaspromom" koji će graditi i upravljati gasovodom na bugarskoj teritoriji.

Predviđeno je da gasovod "Južni tok" transportuje do 63 milijarde kubnih metara ruskog gasa u centralnu i južnu Evropu, zaobilazeći tranzitne zemlje, kao što je Ukrajina.
Operator deonice po dnu Crnog mora je kompanija "Saut strim transport", koja je registrovana 2007. Njeni akcionari su "Gasprom" (50 odsto udela), italijanska kompanija "Eni" (20 odsto) i francuska "EdF" i nemačka "Vinteršal" (po 15 odsto).
Izgradnja "Južnog toka" će početi u decembru 2012, a početak isporuka je predvidjen za decembar 2015. Vrednost projekta je procenjena na 15,5 milijardi evra. "Gasprom" je već osnovao zajednička preduzeća sa kompanijama u Srbiji, Austriji, Bugarskoj, Hrvatskoj, Sloveniji, Grčkoj i Madjarskoj koja će upravljati kopnenom deonicom "Južnog toka".

Bugarska se obavezala da će ubrzati izgradnju svoje deonice "Južnog toka", s obzirom na to da Evropska unija od 1. januara 2013. uvodi nove zahteve za pristup energetskim mrežama. Prema nacrtu izveštaja Evropske komisije, koji je nedavno procureo u javnost, Bugarska mora da se jače obaveže na razvoj "Južnog energetskog koridora" koji sponzoriše EU, takodje poznatog pod nazivom "Južni gasni koridor", čiji je cilj diversifikovanje isporuka prirodnog gasa u Evropu.

Taj nacrt, koji još nije objavljen, kritikuje Bugarsku što veći značaj pridaje "Južnom toku" i što nije dovoljno opredeljena za nastojanje EU da razvije "Južni energetski koridor" koji je ključni element konkurentskih projekata za dovodjenje prirodnog gasa u Evropu iz gasnog polja "Šah Deniz II" u Azerbejdžanu.