Kavadarci:Nikl truje zemlju i ljude

Kavadarci -- U Kavadarcima u Makedoniji se nalazi Industrijski kompleks za proizvodnju feronikla “Feni”.Oko “Fenija” sve je crveno, i zemlja i voda, pišu Novosti.

Foto: Waifer X  Wikimedia Commons
Foto: Waifer X Wikimedia Commons

Neprirodno usađen u ambijent pitomog vonogorja Tikveša, industrijski kompleks Kombinata za proizvodnju feronikla “Feni industri” više od tri decenije se suočava sa kontroverzama oko opravdanosti izgradnje ovog objekta.

Kako podsećaju seljani iz okoline Kavadaraca, tadašnje komunističke vlasti su tezama o “savremenoj budućnosti” i “boljem životu” pokrivale već donetu odluku da se baš tu podigne - “Feni”. Komunističke vlasti su to, jednostavno, želele.

"Vidim da se u Srbiji digla velika buka oko zahteva čak i za samo istraživanje, a kamoli za podizanje kapaciteta za proizvodnju nikla. Nisam stručnjak za nikl, ali znam da zbog njega mi debelo ispaštamo i da to traje godinama. Cenu već uviđamo", kaže za Novosti Đorđe Varelov, koji zajedno sa bratom Zoranom pažljivo prati “proces” prepeka loze u porodičnoj proizvodnji.

"Nama je sve vezano za vinograd, za grožđe, za vinariju. Iako je naša loza sa druge strane, nešto zaštićenija, kada nas zahvate talasi crvene otrovne prašine iz Fenija spasa nema. To pada na vinograde, bašte, travu, truje zemlju, vodu, stoku i ljude. Ne prolaze tu nikakvi apeli i umirujuće priče o dobrom poslovanju kombinata. No, para je uvek bila merilo za i protiv, pa je tako i ovde. Tako će oni iz sela Vozarci koji rade u Feniju da zataškavaju sve loše, a oni koji žive samo od poljoprivrede da negoduju. Tako je to", kaže sagovornik iz Kavadarca.

Tikveško selo Vozarci, na oko osam kilometara zapadno od Kavadaraca, zaista je “slika i prilika” tih kontroverzi. Seljani imaju dvojni aršin prema Feniju, u zavisnosti od toga, kako vele, “da li od njega žive, upošljeni sa pristojnim platama za ovo vreme, ili polako umiru od otrovne vreline miliona tona otpadne zgure iz Fenija”.

Rukovodstvo Fenija u selu Šivec ima dodatnu deponiju... A u izvoznim aranžmanima se uračunava i profit od plasmana otpadne zgure izvučene iz procesa proizvodnje feronikla.

Maligna oboljenja

Prema podacima dr Vlatka Aleksova iz Kavadaraca, u tom gradu u poslednjih pet godina od malignih bolesti je obolelo 382 građanina - 234 muškarca i 148 žena. Najčešća oboljenja od karcinoma su na plućima (106), zatim na debelom crevu (33), pa na želucu, dojci...

Doktor Aleksov je podatke prikupio iz izveštaja hitne medicinske pomoći i službi domaće posete u Kavadrcima za period od 2006, koja je bila posebno teška zbog ispuštanja industrijske prašine iz “Fenija”, pa do 2010. godine. Jasno je da su sada te brojke znatno uvećane. U tim podacima je navedeno da je najstariji oboleli od karcinoma bio “pacijent sa malignitetom” star 92, a najmlađi sa svega 18 godina.

Naslage otpada na industrijskoj deponiji, koja zahvata više od pet hektara površine u tom selu, rastu i preteći pritiskaju seosko groblje i crkvu. Seljani su svedoci i glavna potpora ekolozima koji godinama upozoravaju da je oko Fenija “sve crveno - i zemlja, i voda iz odvodnog industrijskog kanala koji otrove nosi prema ušću u Crnu reku... Pocrveneo je čak i kupus sa njihovih njiva".

Tikveško vinogorje je i u vreme berbe zatamnjeno talasima crvene prašine iz Fenija. Seljani se žale da im na pijacama često postavljaju pitanja - odakle su.

"Donesemo naše proizvode, papriku, paradajz, kupus, grožđe... i ljudi prvo pitaju iz kojeg ste mesta. A i ne moramo da se krijemo. Naše glavice kupusa, kada ih rasečeš, u sredini su crvene. Imamo probleme i sa grožđem. Trovanje je na odloženo, posledice će se videti na generacijama koje dolaze", jadaju se seljani.

Iz rukovodstva Fenija istrajavaju u stavu koji je u nekoliko navrata plasiran u javnosti - “nus-proizvod feronikla apsolutno nije štetan i u zemlji se ne rastvara”. Istovremeno, ističe se, raste interes za prodaju zgure u SAD, Škotsku, Kanadu. Javnost je često smirivana da, uprkos negodovanjima, nema promene u vazduhu iznad Tikveša - isti je, kažu, bio i pre podizanja Fenija.

Neki od rukovodilaca Fenija su čak optuživali seljane iz okolnih mesta “da pokušavaju da naplate reket” budući da nisu uspeli da se uposle u kompaniji, pa sada na taj način ispoljavaju nezadovoljstvo.

Iako ekološke organizacije i stanovništvo u Kavadaracima zahtevaju rigoroznu primenu propisa o maksimalnoj zaštiti životne sredine investicijama za ugradnju filtera (jedan prosečno vredi oko četiri miliona evra) na svim pećima “Fenija”, u rukovodstvu industrije se brane da Makedonija ima vrlo prestroge kriterijume...

.

I dok iz medicinskih ustanova nema preciznih podataka o zdravstvenim posledicama životnog okruženja Fenija na stanovništvo, specijalista interne medicine iz Kavadaraca dr Vlatko Aleksov je još u maju ove godine objavio poražavajuće rezultate istraživanja o porastu malignih oboljenja u tom delu Makedonije.

U Institutu za javno zdravlje u Kavadarcima tvrde da ne poseduju podatke o tome kako “Feni” utiče na zdravlje ljudi, jer “lekari opšte prakse ne šalju izveštaje, iako su na to zakonom obavezani, pa generalne statistike nema”.

Paradoks je da Feni, umesto da ulaže u sisteme zaštite životne sredine, troši novac kao glavni sponzor “Tikveške berbe grožđa”, podizanje crkve, uređenja trga u Kavadarcima..