Bugarska može da ugrozi Južni tok?

Borisov je ocenio kao "izdajnički" zahtev Rusije da joj Bugarska isplati milijardu evra (1,3 milijarde dolara) kao nadoknadu za odustajanje od izgradnje atomske elektrane "Belene"

Bugarska je u martu odustala od izgradnje te nuklearke zbog pomanjkanja investitora i pod pritiskom zapadnih zemalja, zabrinutih zbog povećanja energetske zavisnosti Sofije od Rusije.

Ruska kompanija "Atomstrojeksport", koja je trebalo da gradi "Belene", traži od Bugarske milijardu evra nadoknade, što bi moglo da ugrozi bugarske finansije, s obzirom na usporen oporavak ekonomije te zemlje iz recesije.

"Iskreno se nadam da predsednik Putin ništa ne zna o tome. Ako zna, neće mu se dopasti naš susret 9. novembra u Bugarskoj", rekao je Borisov novinarima.

Predsednik Rusije Vladimir Putin posetiće 9. novembra Bugarsku koja u velikoj meri zavisi od ruskih isporuka energenata. Putin računa da će prilikom tog susreta dobiti saglasnost Bugarske za izgradnju "Južnog toka", predviđenog za godišnji transport 63 milijarde kubnih metara ruskog prirodnog gasa u južnu i centralnu Evropu. Procenjuje se da će taj gasovod koštati više od 15 milijardi evra, prenela je agencija Rojters.

"Ispunjavamo sve naše obaveze prema 'Južnom toku'. Što se tiče nuklearke 'Belene', nastavljamo pregovore. Zbog toga mislim da smo bili izuzetno i neprijatno iznenadjeni tim zahtevom", požalio se Borisov.

On nije izričito rekao da će pokušati da omete ili blokira projekat "Južni tok", ali, po mišljenju analitičara, njegova izjava govori da bi mogao da iskoristi taj gasovodni projekat kao sredstvo u pregovorima za smanjenje kompenzacije za "Belene".

Moskva želi odobrenje Bugarske pre nego što donese konačnu investionu odluku o "Južnom toku" i u decembru počne izgradnju podmorske deonice koju će predvoditi ruski "Gasprom" i italijanska kompanija "Eni".

U konzorcijumu za izgradnju "Južnog toka" su još i francuska kompanija EDF i nemačka "Vinteršal".

"Vladina je ideja da pitanje kompenzacije uključi u pregovore o 'Južnom toku'. Nemoguće je da Bugarska i isplati kompenzaciju i odobri izgradnju 'Južnog toka'", rekao je analitičar konsultantske firme "Inovativ enerdži solušens" Ilijan Vasilev.

Bugarska, nekada najodaniji saveznik Moskve, ohladila je odnose sa Rusijom nakon što je njena vlada desnog centra 2009. stavila na preispitivanje sve velike energetske projekte koje u toj zemlji sprovodi Rusija.

Ta najsiromašnija članica Evropske unije dobija gotovo celokupnu količinu gasa od "Gasproma", njenu jedinu rafineriju nafte kontroliše ruski "Lukoil" i njenu jedinu atomsku elektranu "Kozloduj" izgradio je Sovjetski Savez.

Sofija je počela izgradnju gasovodnih veza sa susednim zemljama i naznačila je kompaniju "Vestinghaus", američku atomsku podružnicu japanske grupacije "Tošiba", za sprovodjenje studije izvodljivosti za novi reaktor u "Kozloduju".

Bugarska je obećala "Atomstrojeksportu" da će mu platiti za radove koje je obavio od 2006, ali se nada da će uspeti da dogovori smanjenje isplata.