Slovenački scenario čeka i Srbiju

Zagreb -- Ako je Slovenija, zemlja u koju smo zavidno gledali 2004, kad je ulazila u EU, tako potonula, gde smo onda mi, pita se hrvatski Dnevnik.net.

Sloveniju je digao na noge premijer Janez Janša dramatičnom izjavom da im preti bankrot ako ne budu prodali državne obveznice. "Sredinom sledeće godine moramo odjednom platiti dve milijarde evra dugova i kamata. To će biti nemoguće ako najesen ne prihvatimo nužne mere",rekao je Janša.

U evropskim razmerima o tome se malo priča i piše, ali činjenica je da se čitava istočna i jugoistočna Evropa nalazi na ivici bankrota. Kako nam je kazao ekonomski stručnjak Guste Santini, stanje privrede u Sloveniji je čak i objektivno bolje nego u Hrvatskoj, "a to što neki pokazatelji izgledaju lošije nego u Hrvatskoj, treba objasniti i činjenicom da je Slovenija puno transparentnija nego Hrvatska".

"Uzmimo naprimjer samo industriju osiguranja – broj nerešenih slučajeva šteta je nekoliko puta veći nego u Sloveniji, i to skoro deseterostruko. Tako i u drugim područijima postoji dosta velika razlika. Dakle ako je Slovenija pred stečajem, onda ni Hrvatska nije dalje. S druge strane ako Slovenija ode u stečaj, to će imati vrlo dramatične uticaj na Hrvatsku, i u smislu ekonomske razmene i u turizmu. Sve to ukazuje na činjenicu da je velik broj zemalja srednje i jugoistočne Evrope, nekadašnjih socijalističkih zemalja, jednom nogom u stečaju ili su vrlo blizu njemu. Znači radi se o jednoj drami koja je već pitanje Evrope i kao takvog ga treba tretirati", kaže nam Santini i podseća i na katastrofalnu situaciju i u Srbiji, i u BiH, i u Makedoniji.

Ova se ekonomska situacija, kaže nam, pokazala kao dramatična posledica neoliberalne politike, a Guste Santini, za razliku od optimističnog premijera Hrvatsek Zorana Milanovića, ne vidi nikakvog razloga za optimizam.

"Mi smo u procesu nastajanja još većeg problema. BDP bi do kraja godine mogao biti u minusu 2,5 odsto, a dogodine se povećati za 0,8 odsto. A da bismo s dugom bili na nuli, moramo imati 7 odsto rasta, i to su činjenice. I sad, ko je za to kriv meni je svejedno, kriva su pozicija i opozicija."

S druge strane makroekonomist s Ekonomskog instituta u Zagrebu Željko Lovrinčević ne misli da će Slovenija proglasiti bankrot.

"Slovenija trenutno ima problema s visokom nivoom duga i visokim deficitom, ali ne i ukupnom nivoom javnog duga. I ima dosta problema u bankarskom sektoru. A retorika koju čujete je pokušaj stvaranja pritiska na opoziciju da podupru jedan deo paketa mera koje su nepopularne, a uglavnom se odnose na rezanje javne potrošnje i usvajanje zlatnog fiskalnog pravila koji pruža određenu sigurnost investitorima u ovim vremenima i koji se onda može menjati samo dvotrećinskom većinom", smatra Lovrinčević.

Slovenija se, kaže nam, nalazi u sličnoj poziciji kao i Italija, i to ne ide naruku hrvatskom izvozu, ali drugi dio značajnih hrvatskih trgovačkih partnera, kao što su Austrija i Njemačka, ističe, dobro brodi kroz krizu. "Dakle nije to najnepovoljniji scenarij, puno zemalja ima nepovoljnije okružje nego što ga ima Hrvatska", napominje.