U regionu stanove nema ko da kupi

„Sada je situacija uzmi ili ostavi“, kaže Emil Bičlea, koji već dve godine pokušava da proda stan u Bukureštu.

Početna cena bila je 50.000 evra, ali niko mu nikada nije ponudio više od 40.000.

„Kupci koriste nepovoljnu ekonomsku situaciju i nude mnogo nižu cenu. Ja, opet, ne želim da ga prodam ni za šta, jer sam uložio u njega. Samim tim, jedino što mi preostaje je da čekam bolja vremena kako bih dobio najbolju cenu“, kaže on. Polina Stojkova, direktor u sofijskoj agenciji za nekretnine Bulgarijan propertiz ltd kaže da su cene stanova u glavnom gradu Bugarske opale za 40 odsto od kraja 2008, kada je kriza počela.

„Najstresnija godina je bila 2009“ , kaže ona. „Dve hiljade i desete je izgledalo kao da se stvari vraćaju u normalu. Ali 2011. je bila kontroverzna."

Očekivanja sa početka prošle godine da će doći do ekonomskog rasta i oživljavanja tržišta nekretnina pokazala su se kao kratkog daha. Posle uzleta zabeleženog u prvoj polovini 2011, kada je porastao promet, došlo je do usporavanja zbog sve dublje dužničke krize širom Evrope, objašnjava Stojkova.

Ipak, čini se da su najteže pogođeni Grci, gde je pad tržišta nekretnina propraćen strogim merama štednje koje su donele povećanje poreza, smanjenje plata i povećanu nezaposlenost, sve u okviru napora da se izbegne bankrot.

Za Grke, od kojih 84 odsto imaju stanove u svom vlasništvu, što je druga najveća stopa u EU, nekretnine su uvek bile i ostaće neka vrsta odstupnice. Takav mentalitet pomogao je u izvesnoj meri stabilizaciju cena.

Vrednost novogradnje (stanovi mlađi od pet godina) opala je za jedva 10,4 odsto, pokazuje nedavni izveštaj Eurobanke, što pokazuju da većina preduzimača odbija da snizi cene i olakša mobilnost tržišta. Cena starijih stanova opala je za 15,8 odsto.

„Tržište je zamrznuto, cene su definitivno pale, ali preduzimači ne mogu da snize cene više nego što već jesu, posebno ako se uzme u obzir koliko su već platili u startu za plac, a kasnije za gradnju“, kaže Tanasis Kukas, preduzimač koji prodaje stanove u Atini i u obalnom gradu Rafina, u jugoistočnom delu poluostrva Atika.

Cene u Grčkoj pale su za 14 odsto na nivo iz 2005, posle čega je 2006. povećan PDV za 18 odsto na građevinske dozvole, pa su cene porasle.

Kukas potvrđuje da je tržište procvetalo posle Olimpijskih igara u Atini 2004. „Dve hiljade i treće je u oblasti Rafina radilo šest preduzimača, a 2005. ih je bilo pedeset.“

Rezultat toga je da je oko 180.000 novih kuća ostalo neprodato, kaže Teodoros Mitrakos, šef službe za analizu tržišta Nacionalne banke Grčke.

On je na nedavnoj konferenciji Banke Grčke predstavio zabrinjavajuću situaciju, napomenuvši da je kupaca malo, da su investicije u dalji razvoj stale i da je i jedan i drugi faktor izražen zbog previsokih poreza.

Tržište nekretnina, koje je uvek bilo kičma grčke ekonomije, pogođeno je raznim pokušajima vlade da napuni budžet.

Ipak, kriza nije oterala strance, koji još uvek vide idilične grčke vile kao potencijalna odredišta gde bi mogli da provode pola svog vremena.

„Interesovanje stranaca za grčke nekretnine je još uvek veliko“, kaže Joana Plakokefalu, generalni direktor firme Helenik realti.

„Ima onih koji nastavljaju da kupuju i koji su veoma selektivni u svom izboru i onih koji čekaju da se tržište stabilizuje“, objašnjava ona. Što se cena tiče, kaže da „nisu pale kao što se očekivalo“. To je, napominje ona, zbog toga što su Grci posebno vezani za svoje nekretnine.

Plakokefalu napominje da su neki prodavci snizili cene, neki i do 30 odsto, zbog toga što im je hitno bio potreban novac. Ona takođe kaže da se profil potencijalnih kupaca menja.

„Prethodnih decenija, Nemci i Britanci su bili ti koji su imali kupovnu moć, ali u proteklih pet meseci zovu me potencijalni kupci iz Rusije, Češke Republike, Bugarske i Izraela.“

„Grčka“, dodaje ona, je na kraju krajeva „jedno od retkih mesta u Evropi gde se još uvek može za prihvatljivu cenu kupiti kuća iz snova na moru“.

U centru Atine, zabrinuta Mari Parisi kaže da su pre manje od mesec dana dva stana veća od njenog u istoj zgradi prodata za mnogo manje novca.

„Neki ljudi ipak kupuju ... Ljudi koji su mene kontaktirali kažu da žele da investiraju novac u nekretnine zato što smatraju da nije bezbedno štedeti u banci.“