CG: Sezonci zarade i do 1.500 evra

Tačan broj je nemoguće utvrditi, ali u Uniji poslodavaca Srbije (UPS) pretpostavljaju da je u pitanju između 65 i 110 hiljada sezonaca koji rade i na belo i na crno.

Zarade se kreću od 300 do 1.500 evra u ugostiteljstvu i turizmu, a u građevinarstvu i poljoprivredi dnevnica je od 25 do 35 evra. Najtraženiji su kuvari, konobari, sobarice, recepcionari, poslastičari, građevinski radnici...

Skoro polovina od ukupnog broja (47 odsto) sezonskih radnika u Crnoj Gori stiže iz Srbije, drugi deo je iz Bosne i Hercegovine, Makedonije, Kosova, ali ih ima i iz Rumunije, Bugarske, Mađarske. Listom su zaposleni duž primorja: u Baru, Budvi, Tivtu, Kotoru i Herceg Novom. Oni koji imaju iskustvo sa sezonskim radom kažu da je ranije bilo lakše i jednostavnije s poslom, a da je sada sve komlikovanije jer se radi o dve države. Sezonski radnik iz druge države u Crnoj Gori više ne može da se zaposli samo uz ličnu kartu, već mora da ima pasoš, a postoji i procedura za dobijanje radne dozvole ako je sve na belo.

Problemi nastaju kada zaposlenima koji rade dok traje letnja sezona treba uplatiti poreze i doprinose. Postupak realizacije ugovora o radu toliko je komplikovan da je na granici nemogućeg, tvrde u Udruženju poslodavaca Srbije (UPS).

"Crnogorska unija poslodavaca i naša organizacija sada pokušavaju da ovaj problem reše i da na njega ukažu institucijama u obe zemlje, ali još nema pravog odgovora i sa ovim je pre desetak dana upoznat i premijer Cvetković", kaže Dragoljub Rajić iz UPS.

U Nacionalnoj službi za zapošljavenje Srbije (NSZ) podsećaju da je još 2009. godine potpisan Protokol o saradnji između dve državne službe za zapošljavanje „u cilju razmene informacija, unapređenja aktivne politike zapošljavanja i posredovanja u zapošljavanju“.

"Kako Zakon o zapošljavanju ne poznaje odredbu sezonskih poslova, to ne spada u našu nadleženost", objašnjavaju u NSZ Srbije.

U praksi, sezonci koje zakon u Srbiji ne poznaje kao pravnu kategoriju, do posla dolaze preko agencija koje posreduju u traženju posla, a takvih ima u obe države. U Srbiji čak 50 ima licencu za rad. Anketa koja je obuhvatila oko 300 poslodavaca u Herceg Novom, Tivtu i Kotoru pokazuje da postoji potreba za oko 40 zanimanja za koja nema dovoljno radnika u Crnoj Gori.