U Bugarskoj život gori nego kod nas

Bugarska je jedna od tri zemlje u regionu, pored Makedonije i Rumunije, u kojoj su cene hrane i bezalkoholnih pića niže nego u Srbiji.

Na bugarskim rafovima skuplji su samo mleko, sir i jaja za 13,6 odsto, voće i povrće za 4,8 odsto i ulja i masti za 2,3 odsto.

I pored pristupačnijih cena, svaka tamošnja porodica na hranu mesečno izdvaja čak 60 odsto svojih primanja, što je skoro 20 odsto više nego u Srbiji. Kako? Iako se po statistici MMF-a može steći utisak da Bugari, među kojima ima 326.000 nezaposlenih, žive bolje nego Srbi, oni kažu suprotno. Ekonomista Elena Todorova, koja radi u jednoj tamošnjoj privatnoj firmi, kaže da je siromaštvo u ovoj zemlji široko rasprostranjeno.

"Ako ih pitate, ubedljiva većina građana će vam reći da je siromašna. Nedavno je ovde rađeno i istraživanje koje je pokazalo da tako misli čak 92 odsto stanovnika. Postoje, naravno, razlike u zavisnosti od regiona zemlje. Povremeno boravim i u Srbiji i sigurno je da ne možemo porediti Bugarsku sa jugom vaše zemlje. Ako tako gledamo, bolje je ovde. Bitan je, međutim, generalan stav koji govori da vi bolje živite", kaže Todorova.

Od ulaska u EU, prema njenim rečima, životni standard u Bugarskoj se malo poboljšao. "Raste prosečna plata, ali nedovoljno. Možda je tom sporom rastu doprinela i ekonomska kriza. Dobro je što je kurs leva vezan striktno za evro, pa imamo inflaciju koja se ne menja tako često. Uglavnom, od kada je naša zemlja postala članica EU jedino imamo više stranih investicija, što običan građanin ne oseća", rekla je Todorova.

Prestonica Bugarske „diše" sivilom. Ulice su zapuštene i prljave, zgrade stare i oronule. Takve su, kako stambene, tako i obrazovne i zdravstvene ustanove. To je zemlja koja danas jedino ima veći broj šoping molova od naše i ništa više.

Ekonomista Goran Nikolić kaže da su Bugari, pre nego što su ušli u EU imali plate 150 evra i da su se posle 100 godina približili srpskim. Prema njegovim rečima, statistički podaci govore da oni žive bolje nego mi.

"Ne treba zaboraviti da je ulazak Rumunije i Bugarske u EU bio politička odluka Amerike i evropskih zemalja s ciljem da se jednom zauvek spreči istočna zona uticaja. Zato nikog ne treba da čudi ako Bugari lošije žive od nas. Mada oni imaju manju nezaposlenost, a po podacima MMF-a i njihova kupovna moć je veća od naše za desetak procenata. Bugarska je, ipak u poslednjih 13 godina napravila veliki pomak i praktično se izjednačila po ekonomskim parametrima sa Srbijom", kaže Nikolić. Predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS) Goran Papović kaže da se prilikom nedavne posete Bugarskoj zapitao da li je ona bombardovana ili Srbija. Upozorava i da bi Srbiji Bugarska trebalo da bude primer kako ne treba da se ponaša.

"Razlog za malu platežnu moć, nesređenu zemlju, nerazvijene gradove, uništenu proizvodnju jeste to što Bugarska nije spremno ušla u EU. Ona je primer da nijedna zemlja po svaku cenu ne treba da prihvata članstvo za EU", kaže Papović.

On dodaje da su se tamo se svega četiri grada dopola razvila. "Sofija se razvila samo u centru i širem centru, a pored nje na razvoju se radilo u Plovdivu, Varni i Burgasu. Prosto je neverovatno da Bugarska više nema nijednu farmu živine. Sve meso se uvozi pretežno iz Belgije i drugih evropskih zemalja. Ugašene su i mnoge druge fabrike, dok, s druge strane, korupcija u građevini cveta, a obilaznica oko Sofije se radi 15 godina", dodaje Papović.

Bugari, između ostalog, imaju i mali priliv novca iz dijaspore. Za razliku naših gastarbajtera, koji šalju oko četiri milijarde evra, oni od svojih dobijaju tek milijardu evra godišnje.