Potpis Rusa i Bugara na “Južni tok“

Premijer Bugarske Bojko Borisov je kazao da između Rusije i Bugarske ne postoje sporna pitanja o izgradnji gasovoda.

Prema njegovim rečima, usaglašena je mogućnost korišćenja postojećeg gasovoda na teritoriji Bugarske za potrebe Južnog toka, dodajući da već 2015. godine gasovod može da počne da funkcioniše.

"Projekat izgradnje Južnog toka je skoro sasvim spreman, a konkretni korak njegove realizacije biće potpisivanje 'putne mape'. Uradićemo tako da od projekta imaju koristi i Rusija i Bugarska", rekao je prvi potpredsednik ruske vlade Viktor Zubkov.

Zubkov je naglasio da je potrebno brzo rešavanja organizacionih pitanja, kao što su osnivanje projektantskog preduzeća i izučavanje trase gasovoda.

Istovremeno, ruski mediji prenose da su ruska i bugarska strana usaglasile "putne mape" oko izgradnje Južnog toka i nuklearne elektrane Belene.

Borisov je kazao da su i Južni tok i nuklearna centrala Belene od velike koristi za Bugarsku, posebno u uslovima ekonomske krize. On je dodao je da će ti projekti otvoriti još oko 10.000 radnih mesta, u Bugarskoj i Rusiji.

Ruska agencija RBC navela je se reči bugarskog premijera mogu oceniti kao pozitivan signal za saradnju dve zemlje, jer su se energetski odnosi Rusije i Bugarske značajno zategnuti posle dolaska nove vlade u Sofiji u avgustu prošle godine.

Bugarska vlada je faktički bila zamrzla projekat izgradnje naftovoda Burgas-Aleksandropolis, u kojem učestvuju Transnjeft, Rosnjeft i Gaspromnjeft, a izrazila sumnju i u svrsishodnost izgradnje centrale u Belenima, koju treba da realizuje Atomstrojeksport.

U međuvremenu, ruski mediji su pisali da je Gasprom pregovarao sa Rumunijom o izgradnji Južnog toka preko njene teritorije umesto Bugarske. Izvršni direktor ruskog holdinga Aleksej Miler je ranie rekao da je rumunska strana principijelno pristala da se priključi Južnom toku i da je usvojila sve potrebne odluke.

Miler je tada konstatovao da Gasprom ne vidi da je Bugarska zainteresovana za ucešće u "Južnom toku", za razliku od Rumunije i Makedonije.

Budući magistralni gasovod Južni tok, zajednički projekat Gasproma i italijanskog Enija, trebalo bi da prenosi ruski gas ispod Crnog mora, cevovodom dugim 900 kilometara, do Bugarske i preko Srbije do drugih evropskih zemalja.

Vrednost investicije je procenjena na 20 milijardi evra, kapacitet gasovoda trebalo bi da bude 63 milijarde kubnih metara godišnje, početak izgradnje predvidjen je u 2013. godini, a rok za završetak radova je kraj 2015. godine.

Međudržavni sporazumi o izgradnji Južnog toka potpisani su sa Bugarskom, Srbijom, Mađarskom, Grčkom, Slovenijom, Hrvatskom i Austrijom.