BDP Crne Gore pao sedam odsto?

"Nema jasnih znakova za kratkoročni oporavak crnogorske ekonomije", kazao je šef delegacije MMF-a, koja je boravila u redovnoj dvonedeljnoj poseti Crnoj Gori Gervin Bel i poručio da Crna Gora mora više da se oslanja na izvoz, usluge i turizam i poveća domaću štednju i konkurentnost.

Bel je naveo da su u toj finansijskoj instituciji ipak optimisti "po pitanju sposobnosti crnogorske ekonomije da se vrlo brzo vrati na visoke stope rasta". Crnogorska ekonomija ima šansu za relativno brzi oporavak, ukoliko nadležni budu poštovali preporuke MMF-a, ocenio je Bel.

MMF je ponovio procenu da će Crna Gora ove godine zabeležiti pad BDP-a od dva procenta, dok se oporavak ekonomije očekuje od 2011. godine, tako da će rast u naredne četiri godine, prema prognozama te finansijske institucije, biti četiri odsto. Šef delegacije MMF-a je naveo da budžetski deficit Crne Gore iznosi tri odsto BDP-a i da se javni dug pogoršao i iznosi 39 odsto bruto domaćeg proizvoda.

Delegacija MMF-a je crnogorskim vlastima sugerisala da "hitno i sveobuhvatno" prilagode ekonomsku politiku ranije baziranu na visokom prilivu stranog kapitala i nepovoljnom odnosu duga i kapitala u bankama. MMF je ocenio da je budžetski okvir balansiran, ali da je u njegovoj realizaciji nužno smanjiti rashode, povećati poreze ili kombinovati te dve mere. Bel je naveo i da Crna Gora ima izuzetno visok deficit tekućeg plaćanja i relativno visok udeo javnih rashoda u BDP-u u iznosu od 40 procenata.

Banke u Crnoj Gori, naglasio je, moraju da poprave bilanse stanja, a u tome ih moraju podržati matične banke. Neopohodna je i supervizija domaćeg regulatora, Centralne banke, koji mora da bude obazriv, kazao je Bel. On nije želio da govori o eventualnom kreditnom aranžmanu MMF sa Crnom Gorom, jer ta finansijska organizacija "još uvek nije dobila zahtev crnogorske strane“.

Lazović: Pad BDP-a nije sedam odsto

Potpredsednik Vlade Vujica Lazović izrazio je sumnju u procenu Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) da je pad bruto domaćeg proizvoda (BDP) u Crnoj Gori u 2009. godini iznosio sedam odsto. On je, međutim, rekao da "sve činjenice i podaci pokazuju da u Crnoj Gori nije toliki pad" društvenog proizvoda.

Prema podacima Vlade Crne Gore, BDP u toj državi lani je opao za 4, 3 odsto. "Ne znam da li tom prognozom žele da nas dovedu u inferiornu poziciju i da posle toga saopštavaju da smo prinuđeni da uđemo u aranžman sa njima (MMF), ili je to rezultat nekih analiza koje prave na generalnom planu", rekao je Lazović.

Komentarišući ocene MMF-a da bi Crna Gora morala da se više oslanja na izvoz i da poveća domaću štednju, Lazović je kazao da MMF "često nema osećaj za konkretan sistem, za konkretna rešenja i činjenice".

Prema rečima Lazovića, iskustvo je pokazalo da se u zemljama kojima je MMF pružio konkretna ekspertska rešenja, "nakon toga desilo da to
bude lošije nego u slučaju kada zemlje nisu koristile pomoć MMF".

Lazović je ponovio svoj raniji stav da se ne raduje "eventualnom aranžmanu" Crne Gore sa MMF, dodavši da ga je u to uverio i "pristup" misije MMF crnogorskoj ekonomiji.

Kako je Lazović objasnio, ako bi Crna Gora ušla u aranžaman sa MMF, izgubila bi instrumente makroekonomske samostalnosti i ne bi mogla voditi jasnu ekonomsku politiku. Lazović smatra da MMF ima "arogantan pristup" u svojim analizima i da njegove "oštre, rigorozne , mere u suštini potiču iz Fridmanove škole neoliberalizma".

"Pomalo postaje smešno da na crnogorskoj političkoj sceni partije koje su protiv neoliberalne škole, podržavaju aranžaman Crne Gore
sa MMF", rekao je Lazović i kazao da oni koji zagovaraju aranžman sa MMF "ne znaju da iza toga stoji jedan krajnje rigidan pristup, a on podrazumeva da se sve prepusti tržištu".

Ako bi se ušlo u aranžman sa MMF, kako je Lazović objasnio, ne bi bilo razvoja, javna potrošnja bi morala da se smanji i morao bi se otpustiti značajan broj zaposlenih u javnom sektoru.