Potpis Rusa i Slovenaca na gasovod

U skladu sa sporazumom, ruski Gazprom i slovenačka kompanija Geoplin plinovodi će osnovati zajedničko preduzeće u kojem će svako imati pola učešća, a sedište preduzeća, koje će graditi gasovod kroz Sloveniju će biti u toj državi.

Slovenačka sekcija gasovoda imaće kapacitet od oko osam milijardi kubnih metara gasa. Još uvek se ne kuda će prilaziti trasa kroz Sloveniju, što bi trebalo da bude određeno studijom o izvodivosti projekta, koju pripremaju Gazprom i Geoplin plinovodi i koja bi trebalo da bude završena iduće godine.

Zajedničko preduzeće će morati da bude sertifikovano prema pravilima za sve sistemske operatore, vlasnike infrastrukture, koji vrše javnu funkciju. Zajedničko preduzeće neće smeti da ima poseban poreski status, koji je želela ruska strana, a polagaće pravo na nadoknade u slučaju dodatnih mesečnih opterećenja, ali samo dok to još dozvoljavaju evropska pravila za državnu pomoć.

Sa slovenačko-ruskim sporazumom zaokružena je trasa gasovoda kojem su već pristupile Italija, Grčka, Bugarska, Srbije i Mađarska. Gasovod Južni tok bi trebalo da bude stavljen u funkciju 2015. godine kada bi gas iz njega trebalo da dobiju i slovenački korisnici.

Slovenija i Rusija su sporazum o gasovodu Južni tok – zajedničkom projektu ruskog Gazproma i italijanske kompanije ENI - završili u prošli petak, a razgovori o učešću Slovenije u projektu su počeli u proleće 2008. godine. Projekat mora biti još ratifikovan u parlamentu Slovenije.

Gasovodom Južni tok bi godišnje trebalo da bude transportovano 63 milijarde kubnih metara gasa. Projekat je ocenjen na oko deset milijardi evra, a prema nekim ocenama će dostići dva puta toliko.

Prema planu Južni tok čine dva kraka, prvi iz Rusije ispod Crnog mora do Bugarske, Srbije, Madjarske, Austrije, Slovenije do Italije, i drugi, koji bi se odvojio u Bugarskoj za Grčku i ispod Jadranskog mora išao za južnu Italiju.

Sa gasovodima Južni tok i Severni tok, koji će ići ispod Baltičkog mora preko ruskog Viborga do nemačkog Grajfsvalda, Rusija želi da ojača prisustvo na evropskim tržištima. Rusija bi Evropi obezbedila sigurnije snabedavanje zemnim gasom, jer bi zaobišla Ukrajinu sa kojom je nekoliko godina vodila sporove oko transporta gasa.