MMF: Preveliki javni dug Hrvatske

Hrvatska ekonomska politika je poslednjih godina ostvarila napredak, ali se proces reformi mora znatno ubrzati kako bi se održao brz rast, navodi Međunarodni monetarni fond u izveštaju za ovu godinu, uz isticanje da Hrvatska spada u tri najzaduženije zemlje Evrope i da je njen spoljni dug dostigao 82 odsto bruto domaćeg proizvoda.

Jedan od autora izveštaja i donedavni stalni predstavnik MMF-a u Hrvatskoj Atanasios Vamvakidis ističe da hitno treba menjati ekonomsku strategiju kako bi Hrvatska smanjila spoljni dug, ali i smanjiti prisustvo države u privredi i javnu potrošnju, jer hrvatska vlada troši 10 odsto više od ostalih zemalja u tranziciji.

Od nove Vlade MMF očekuje korake za smanjenje potrošnje kako bi se smanjila zaduženost, nastavila privatizacija, kreirao bolji socijalni sistem i ostvarila reforma poreskog sistema. U uslovima fiksnog kursa kune i visoke otvorenosti ekonomije, monetarna politika više nema prostora da značajnije utiče na spoljni dug i platni bilans, već to treba da čini fiskalna politika, rekao je predstavnik MMF.

Vamvakidis je ocenio da vanredni prihodi koje ostvaruje budžet treba da se štede, a ne da se koriste za povećanje rashoda, jer dok god postoji manjak u budžetu, fiskalna politika nema prostora da podrži ekonomski rast ako počne da usporava.

On nije želeo da komentariše gradnju mosta koji bi spajao obalu i poluostrvo Pelješac kako bi se na pravcu Split - Dubrovnik zaobišao prolazak kroz BiH (Neum), niti zahteve Hrvatske seljačke stranke za šest milijardi kuna (oko 816 miliona evra) godišnje za preporod sela.