"Balkanske berze odvraćaju ulagače"

"Balkanske berze, uspešne proletos, u poslednjem kvartalu godine ne ulivaju analitičarima previše poverenja, a izbori u Hrvatskoj i probuđena kosovska kriza, uz prebrzi rast akcija u prvoj polovini godine, odvraćaju ulagače", piše slovenački poslovni dnevnik.

U poslednjih mesec dana, kažu Finance, digla se samo berza u Zagrebu, gde je indeks Crobex od polovine septembra dobio dobrih 16 procenata.

Buđenju Zagrebačke berze (ZSE) doprinelo je uvršćenje akcija Hrvatskih telekomunikacija (THT), koje su se "nakon velikog interesovanja ulagača u javnoj ponudi, pobrinule za preko potrebnu likvidnost".

Analitičar Finance konstatuje da se "sredstva oslobođena prodajom akcija THT barem delimično prenose u kupovinu drugih papira od vrednosti, što, kako izgleda, diže glavni indeks akcija". Ipak, sudbina akcionara THT prilično zavisi od najvećeg akcionara kompanije - Dojče telekoma.

Nesigurnim smatraju Finance i cene akcija Ine, jer je uspeh hrvatskog naftnog preduzeća vezan za dve rafinerije čiji je rad preko leta bio smanjen zbog rekonstrukcije.

Finance u nastavku pišu da je najveći rast među berzama bivše Jugoslavije imala Makedonska berza, na kojoj je indeks MBI10 do kraja avgusta porastao za 157 odsto. Ali, slično kao i u Sloveniji, u jesenjim mesecima se vrednost indeksa primirila.

Makedonija pokušava da se predstavi kao novi poslovni raj u Evropi, čiji temelj je povoljno poresko zakonodavstvo, kažu Finance.

U toj zemlji je zbog očekivanih investicionih ulaganja cena akcija građevinskih preduzeća ove godine povećana za nekoliko puta, što se vidi na primeru Granita.

"Nešto hrabrijim ulagačima bi još najviše pri srcu mogla da bude Beogradska berza", smatraju Finance. Indeks Belex je do prve polovine maja gotovo duplirao vrednost, a onda su se cene akcija većinom "zamrzle". Indeks Belex je od tada izgubio šestinu na vrednosti.

Na Beogradskoj berzi najveće zanimanje vlada za akcije banaka a njihove cene, kaže list, "nedvosmisleno diže očekivana privatizacija".

Proletos se očekivala brža privatizacija zbog završenih izbora, što se nije ostvarilo, a nesiguran ishod pregovora o Kosovu i skori predsednički izbori mogu samo produžiti privatizacionu agoniju, zaključuju Finance.