"Ovo je ogromna šansa Srbije, za 5 godina" VIDEO

Beograd -- Srbija za svega koju godinu može da podigne izvoz softvera sa 800 miliona dolara na dve milijarde dolara uveren je Branko Milutinović, direktor Nordeusa.

Izvor: Tanjug
Podeli
Foto: Tanjug/Filip Krainčanić
Foto: Tanjug/Filip Krainčanić

"Preduslov za to je da se zemlja fokusira na proces digitalne transformacije, i da se krene sa školovanjem mnogo većeg broja stručnjaka iz te oblasti, ali i kvalitetnijeg kadra", kaže Milutinović za Tanjug.

Ogromna šansa Srbije je, prema njegovom mišljenju, u tome što smo kao "nacija nekako prirodno okrenuti ka nauci", i što je našoj najtalentovanijoj deci tehnologija privlačna, kao i sam poziv inženjera.

Foto: Tanjug/Filip Krainčanić
Foto: Tanjug/Filip Krainčanić

"To je činjenica na kojoj baziram optimizam, jer, ono što nas čeka kroz digitalnu transformaciju i četvrtu industrijsku revoluciju jeste to da će ogroman deo kreiranja vrednosti privrede doći od inženjera i ljudi koji se bave naukom", ističe Milutinović.

Prema njegovim rečima, programi prekvalifikacije za IT kadar, koje je pokrenula vlada Srbije, generalno su dobra stvar, ali oni služe, kako kaže, da "praktično ublaže bol i problem koji nastaje time što se stvari menjaju jako brzo i što mi jednostavno nismo spremni"

"Potrebno je, međutim, da delujemo poreventivno, da razmislimo gde svet ide i da danas pravimo poteze koji će nam za pet, 10 ili 20 godina doneti ogroman benefit".

Foto: Tanjug/Filip Krainčanić
Foto: Tanjug/Filip Krainčanić

Smatra da kroz 15 godina polovina današnjih zanimanja više neće postojati, a pojaviće se još toliko novih, koje danas ne možemo ni da zamislimo, zbog čega je neophodno da naše društvo bude spremno.

"Ako naša deca ili ljudi koji su danas radno sposobni ne budu spremni za ta neka nova zanimanja, oni neće imati šta da rade", upozorava Milutinović, čija je kompanija prošle godine prihodovala više od 75 miliona dolara.

Dodaje da će se u budućnosti koja nas čeka, "društva koja su digitalno pismena i gde možda čak i pravnici znaju malo da programiraju, naći u poziciji da postanu dominantna u ekonomiji u narednih 20, 50 ili 100 godina".

Foto: Tanjug/Filip Krainčanić
Foto: Tanjug/Filip Krainčanić

Zabrinjava ga alarmantan podatak da u Srbiji godišnje iškolujemo 2.000 diplomaca softvera ili nečega jako srodnog, dok su današnje potrebe verovatno više od 30.000 stručnjaka tog profila.

Problem je, kako dodaje, što je od tih 2.000 diplomaca gotovo nula onih koji su sposobni da inoviraju i prave proizvode, koji su globalno dominantni, jer jednostavno nemaju priliku da uče biznis i ne znaju kako da naprave proizvod.

Foto: Tanjug/Filip Krainčanić
Foto: Tanjug/Filip Krainčanić

Ipak, primećuje da u odnosu na pre deset godina, danas u Srbiji, prvenstveno u Beogradu i Novom Sadu, postoji solidan broj uspešnih priča koje su nastale oko softvera i koje su se nekim čudom dogodile.

Ocenjujući paradoksalnom situaciju da u zemlji imamo visoku nezaposlenost među mladima, a da s druge strane poslodavci poput njega ne mogu da nađu ljude da ih zaposle, Milutinović ističe da bi "neko morao ozbiljno time da se pozabavi i da krene pod hitno da prilagođava obrazovni sistem svemu tome što nas ceka u budućnosti".

"Mi ne želimo da napravimo neki razvojni centar sa 50.000 ljudi. Mi smo kompanija koja će, što se tiče broja ljudi, ostati realativno mala, ali što se tiče aspiracije i rezultata nadam se biti još veća nego danas. 'Votsap' i Instagram su jako dobri primeri kako to funkcioniše svuda u svetu i kako su mali timovi, sačinjeni od eksperata, koji individualno i timski kreiraju ogromnu vrednost, zapravo najbolji način da se dođe do sveukupno velike vrednosti", zaključio je direktor Nordeusa.

Prati B92 na Viberu

Vesti

strana 1 od 8 idi na stranu