Deceniju nije bilo gore, koliko pogađa građane?

Udruženje ekonomista RS SWOT je napravilo analizu, a radi što objektivnije slike, pored statističkih podataka Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Zavoda za statistiku RS, trgovačkih lanaca, potražili su i mišljenja proizvođača, prerađivača i agro ekonomista.

Najsušnija godina zabeležena u poslednjih 10 godina na ovim prostorima donela je veće cene poljoprivrednih proizvoda koji se tradicionalno uzgajaju na ovim prostorima.

Međutim, sudeći po zvaničnim statističkim podacima, ta poskupljenja nisu toliko drastična ukoliko se cene uporede s prošlim godinama.

Za potrebe istraživanja napravili su korpu sa najčešće uzgajanim poljoprivrednim proizvodima (bez žitarica) na prostorima RS i uporedili njenu cenu po mesecima u ovoj i prošloj godini. U nju su stavili po kilogram: jabuka, krušaka, breskvi, šljiva, malina, kupusa, paradajza, paprike, svežeg krastavca i krompira.

Prosečne cene navedenih proizvoda Zavod za statistiku RS prikupio je u šest gradova RS i na osnovu toga je izračunat prosek cena za nivo Republike Srpske.

Prema njihovim podacima, na primer, navedena potrošačka korpa u septembru 2016. godine koštala je 18,31 KM, dok je u septembru ove godine njena vrednost iznosila 19,38, što predstavlja poskupljenje od 5,84 odsto.

U avgustu je razlika bila i niža, te je tako korpa navedenih proizvoda u tom mesecu 2016. godine koštala 17,45 KM, a u ovoj godini 17,88 KM, što predstavlja rast cena od 2,46 odsto.

Sličan odnos cena bi bio i ukoliko bi se uporedili svi meseci prošle godine s ovogodišnjim.

Kako bi proverili u kojoj meri se slažu cene koje je objavila statistika s maloprodajnim cenama u trgovačkim centrima, zatražili su od jednog domaćeg trgovačkog lanca da im dostavi uporedne cene navedenih proizvoda u 2016. i 2017. godini.

Te cene su pokazale da je, na primer, u septembru 2017. godine korpa bila za oko 3,25 odsto skuplja nego u istom periodu prošle godine. Ovde samo treba napomenuti da se određene cene u tržnim centrima menjaju više puta u toku meseca, te da se ovde radi o proseku, ali i da uprkos tome, ipak nema drastično velikih odstupanja.

Ono što takođe ide u korist krajnjih potrošača su podaci Zavoda za statistiku o kretanju cena, koji pokazuju da inflacije u 2017. godini gotovo da nije ni bilo, već da je u pojedinim periodima prelazila i u deflaciju. Čak i kada se ti podaci razlože, vidi se da je u sektoru hrane i pića (korpa koja uključuje puno više prehrambenih proizvoda u odnosu na one koje smo mi posmatrali) u svakom mesecu beležen minimalan rast cena u odnosu na prethodni mesec ili čak niži nivo u odnosu na prethodnu godinu.