"Priča koja se ponavlja 20 god, ništa se ne radi"

To su istakli poljoprivredni stručnjaci i poljoprivrednici tog dela Srbije, dodajući da programi i planovi Ministarstva poljoprivrede i Fonda "Abu Dabi".

Zbog neizgrađenosti novih sistema za navodnjavanje, a stari su propali, razvuceni i pokradeni, u Pomoravlju i Šumadiji, drugoj po veličini žitnici Srbije, posle vojvodine, sadašnji prinosi žitarica, voća i povrća, su i četiri puta manji od mogućih, ocenjuju oni.

U Levču, gde je pod kupinom oko 200 hektara, tamo gde se navodnjavalo prinos je prošle godine bio 20 tona po hektara, a gde nije samo pet, znači četiri puta manji, izjavio je pomoćnik predsednika opštine Rekovac đorđe Stanojević.

On je dodao da je suša i ove godine, tamo gde nema navodnjavanja, znatno umanjila rod i kavlitet kupine ali i ostalih poljoprivrednih kultura.

Navodnjavanje bi omogucilo dve žetve godišnje, a poljoprivrednici ne bi zavisili od neba, izjavio je stručni savetnik za ratarstvo Poljoprivredno savetodavne stručne službe u Jagodini, Miodrag Simić.

Navodnjavanje je sigurnost u proizvodnji, ne zavisite od neba, i poljoprivrednici Pomoravlja bi trebali iskoristiti reke, pre svega oni koji imaju parcele uz Veliku Moravu i koji se bave intenzivnom proizvodnjom voća, kupina, malina, dodao je ovaj iskusni poljoprivredni stručnjak.

"Navodnjavanjem, posebno u sušnim godinama, prinosi se mogu povećati sto odsto i više, ostvariti dve žetve", podvukao je Simić.

To sada ostvaruju neki poljoprivrednici, ali nažalost na malim parcelama, "na primer posle ječma sade kukuruz ili neko krmno bilje, a povrtari posle krompira sade kupus", dodao je Simić i napomenuo da se "uz sisteme za navodnjavanje može uvek računati na dve žetve".

On je dodao i da za navodnjavanje treba voda, dali je ima dovoljno, ali i dobro pripremljeno zamljište na kojem se primenjuje stajnjak.

Sistema za navodnjavanje velikih površina u Pomoravlju, Resavi i Levču - nema, osamdesetih godina prošog veka imali su ih Poljoprivredno dobro "Dobričevo" kod Chuprije, "Prvi maj" Svilajnac, AIK Jagodina, Fabrika šećera Chuprija i još neki.

Sada toga nema, sve je "razneseno, pokradeno". Na parcelama AIK-a, ostali su bunari ali se ne zna u kakvom su stanju, istakao je Simić.

Nema više ni "Prvg maja", ni AIK, ni "Šećerane"...

Poljoprivredni strucnjaci i poljoprivrednici Pomoravlja, podsecaju na projekte koje su radili stručnjaci Ministarstva poljoprivrede iz 2012. i ranijih godina, a odnose se na "lokalno navodnjavanje u dolini Velike Morave", u Velkoj Plani, Lapovu, Jagodini, Chupriji, Paraćinu, Chićevcu, Varvarinu, Stalaću, Velikoj Drenovi, Dobričevu...

Međutim, nikako da se krene sa njihovom realizacijom, kao ni sa realizacijom Fonda za navodnjavanje "Abu Dabi", dodaju oni.

U Pomoravskom i Šumadijskom okrugu, pod oranicama i baštama je više od 236.000 hektara, za poslednjih 35 godina količine padavina su smanjene za oko 900 milimetara, suše su sve češće i poprimaju karakter elementarnih nepogoda, a samo jedan odsto zemljišta se navodnjava, stoji u analizi stručnjaka Sektora za poljoprivredu Regionalne privredne komore (RPK) za Šumadiju i Pomoravlje u Kragujevcu.

"U Pomoravskom okrugu zbog suše proizvodnja kukuruza, tradicionalno najzastupljenije žitarice, smanjena je za čak 40 odsto, povrća za 65, krmnog bilja 31, šecerne repe i soje 20, suncokreta 14,6 odsto", tvrde u RPK.

U Jagodini je zbog suše proizvodnja kukuruza niža za 46 odsto, a povrća čak 75 odsto, u Rekovcu proizvodnja kukuruza niža za 43, u Paraćinu i Svilajncu 40, u Chupriji 37, Despotovcu 35 odsto.

Uz smanjenje količine padavina situaciju još težom čine visoke temperature vazduha, sve više tropskih dana leti i nedovoljne rezerve zimske vlage.

Gotovo identična situacija je u celoj Srbiji, možda nešto izraženija u severnom Banatu, Timočkoj krajini i na jugu Srbije. U celini gledano reč je o "velikom deficitu vode i uspešna biljna proizvodnja se ne može ostvariti bez navodnjavanja", tvrde u RPK.

Navodnjavanjem bi se mnogo toga promenilo u povećanju plodnosti zemljišta, ishrani i zaštiti biljaka, a pored povećanja prinosa gajenih biljaka moglo bi se razmišljati i o postrnoj i naknadnoj setvi (dve žetve u godini), ocenjuju u RPK.

Intenzivnim razvojem navodnjavanja može se omogućiti intenzivnije korišćenje pod-klimatskih uslova, posebno ako se proizvodnja orjentiše na intenzivne kulture: povrće, krmno bilje, seme, sadni materijal, podizanje voćnjaka i vinograda.

Uz to što je malo sistema za navodnjavanje, u Šumadiji i Pomoravlju je i veliki broj van upotrebe.

U RPK smatraju da bi navodnjavanjem u narednih 10-15 godina, u ovom delu Srbije trebalo obuhvatiti u okviru vodenog podrucja "Morava" 187.590 hektara i na vodno melioracionom podrucju "Velika Morava" 54.000 hektara.

Najznačajniji budući zahvat na vodovodnom području "Morava" je navodnjavanje moravsko resavske doline (Žabare, Dragonjež, Rača, Batočina) oko 120.000 hektara, a u delu odvodnjavanja na oko 2.000 hektara na teritoriji Vodoprivrednog preduzeća Ćuprija.