Heljda i spelta oživele sela

Između planina Jadovnik i Čemernica, preko obronaka Zlatara, na razdaljini dugoj čak 70 kilometara i nadmorskoj visini od 1.200 metara, agronom Jekoslav Purić iz Nove Varoši, na površini od 60 hektara organski uzgaja dve vrste retkih žitarica, heljdu i speltu.

Purić slovi za najvećeg proizvođača ovih kultura u zemlji. Svoje proizvode prodaje širom Srbije, kako on kaže, od Priboja do Subotice, a nisu retki ni kupci iz susednih zemalja, Crne Gore i Bosne i Hercegovine.

Ove žitarice odlično podnose oštriju klimu i otpornije su na bolesti pšenice. To je i glavni razlog zbog kojeg je Purić svoje "poverenje" poklonio njima, pa iz godine u godinu, više od dve decenije, povećava površine koje seje.

"Seme spelte posejano je na 34 hektara, a heljde na 26 hektara. Narod se sve više opredeljuje za zdraviji način ishrane, što podrazumeva smanjivanje upotrebe belog brašna, a povećava potrošnju drugih žitarica, pre svih spelte i heljde", u dahu zbori starina Jekoslav Purić, koji gazi sedmu deceniju, ali i dalje vešto barata traktorom.

"Očekivani prinosi po hektaru kreću se od 1,2 tone za heljdu do 3,5 tone za speltu", naglašava Jekoslav. - Kompletan rod završi u silosima gde se posle sušenja melje, zatim pakuje i sprema za tržište.

Pored organske proizvodnje žitarica, ovaj planinski kraj poznat je i po proizvodnji krompira. Dobrivoje Karaklajić, poljoprivredni proizvođač iz Ivanjice, u svojoj fabrici na otvorenom zasadio je semenski krompir na površini od 15 hektara.

"Zbog loše cene, prosto sam nateran da smanjim zasejane površine. Proizvodnja je skupa, a otkupna cena krompira izuzetno niska, tako da je računica slaba", jada se Karaklajić.

Nadničar Aldin Ibrović iz Kladnice svakodnevno prelazi desetine kilometara kako bi u cik zore stigao na imanje i prionuo na posao, jer kaže u Sjenici posla nema, prenose Večernje novosti.

"Naporno jeste ali mora da se radi, gazde su kažu zadovoljne mojim radom, a i ja sam zadovoljan kako me plaćaju", ističe Aldin.