"Srpski kvalitet" na 8 proizvoda, hoće i pčelari

To je rekao ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine Srbije Branislav Nedimović. a kako je istakao, za to su već zainteresovani i proizvođači meda.

On je na konferenciji za novinare povodom predstavljanja prvih proizvoda s oznakom "Srpski kvalitet" rekao da je u planu kampanja da bi se potrošačima objasnilo da "nije reč o floskuli, već da su tp proizvodi sa garancijom kvaliteta".

"Istraživanja pokazuju da ljudi vole da kupuju proizvode sa oznakom domaćeg kvaliteta", a taj kvalitet će "dvostruko proveravati nezavisne ovlašćene institucije", rekao je Nedimović.

Državnu oznaku "Srpski kvalitet" dobilo je osam proizvoda: "Karneksova" domaća mesnata slanina, pašteta s komadićima mesa "Selekšn" i pašteta "Selekšn" sa dimljenom slaninom, Industrija mesa "Topola" ima dva proizvoda s tom oznakom - ljuti kulen i "izletničku salamu", a Industrija mesa "Zlatiborac" "kraljevsku salamu" i "pileću delikates salamu".

Oznaka "Srpski kvalitet" garantuje da je proizvod napravljen od dobrih sirovina, isključivo iz Srbije ili da je napravljen na tradicionalan način.

Nedimović je istakao da je i do sada bilo mnogo tržišnih utakmica kojima se promovisao domaći kvalitet, ali uglavnom su se proizvodi takmičili izgledom, a nisu imali nikakvu garanciju kvaliteta.

"Oznaka 'Srpski kvalitet' iza koje stoje državne institucije koje to kontrolišu, obezbediće veću konkurentnost srpskih proizvoda na domaćem i inostranom tržištu i uticaće da se poboljša imidž hrane i zemlje u celini", rekao je Nedimović.

Dodao je da ta oznaka neće podići cene tih proizvoda, već će oni postati traženiji.

Rukovodilac Grupe za kvalitet, deklarisanje i oznake hrane Branislav Raketić rekao je da licenca za kvalitet traje godinu dana i da se posle toga može obnoviti.

"Inspekcija će i u toku godine vanredno kontrolisati proizvođače da li održavaju standarde utvrđenog kvaliteta", rekao je Raketić.

Rekao je da cena kontrole za dobijanje dozvole za oznaku "srpskog kvaliteta" nije velika, a da će Ministarstvo pljoprivrede za te namene davati subvencije od 50 do 65 odsto, zavisno od područja s kojeg je proizvod.

Predstavnik Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (UN FAO) Emanuel Hidler istakao je da je Srbija brzo spremila proizvode sa nacionalnom oznakom.

Predstavnik Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) Milan Ždrale rekao je da je Srbija toj banci prioritet i nalazi se u prvih deset zemalja gde je najveće investirano, a posebna pažnja se poklanja poljoprivredi.

"Srbiji su potrebni poljoprivredni infrastrukturni projekti jer ta grana uprkos problemima izvozom ostvaruje dobre rezultate", rekao je Miljan Ždrale