Revolucija: Paradajz koji se uzgaja u urinu

U nastavku su delove priče novinara Bi-Bi-Si-ja Ričard Holingham.

"U kancelariji Jensa Hauslage, biljnoga fiziologa u Nemačkoj svemirskoj agenciji (DLR) blizu Koelna, raste paradajz iz akvarijuma sa urinom. Probao sam jedan, i iako joj je kožica pomalo žilava, a ukus pomalo gorak, bila je potpuno jestiv".

"Međutim, to što nije ukusan ne iznenađuje, jer ih uzgaja posebno kako bi uspevale u svemiru. Ovaj rezervoar s urinom, cevima i biljkama, prototip je koji bi trebao da omogućiti uzgoj paradajza na Mesecu ili Marsu, jer se gotovo sva hrana, osim nekoliko listova salate i kupusa iz hidroponske otopine, doprema teretnim brodovima sa Zemlje.

Interesantno je da je većina vode na ISS-u urin astronauta, recikliran složenim sistemom procesuiranja, uz znoj i otpadnu tečnost preostalu nakon pranja.

Ako će ljudi ikada živeti duže vreme na Marsu ili Mesecu, trebaće im samoodrživa zaliha hrane.

Na Zemlji postoje prirodni zatvoreni kružni sistem sa biljkama i životinjama u kojem se proizvode kiseonik i hrana, a rastvaraju otpadne materije, i bez kojih je nemoguće živeti.

U njegovoj prostoriji sve je puno epruveta i isprepleteno cevima punim veštačkog urina, ili onoga dobijenog od dobrovoljaca.

U središtu sobe nalaze se bačve s velikim cevima koje mogu obraditi urin od jedne pa sve do šest osoba na dan, u zavisnosti od veličine, a sadrže rupičasti kamen plavac u kojem se nalaze bakterije koje pretvaraju amonijak u nitrite i nitratne soli.

Ovo je laboratorijska verzija prirodnoga ciklusa iz zemlje i vode na planetu. Kao i urin, taj se zatvoreni biološki sistem može koristiti za procesuiranje ostataka hrane.

U prostoriji za čudo nema neprijatnog mirisa, jer su procesi degradacije i delovanje bakterija vrlo brzi".

"Nakon razvitka te tehnologije u laboratoriju, DLR-ov tim sada je šalje u svemir. Kasnije ove godine lansiraće Eu:CROPIS satelit (Euglena i kombinirana regenerativna organska proizvodnja hrane u svemiru) sa dva mala staklenika sa semenkama paradajza, sintetičkim urinom i bakterijskim kolonijama u raketi SpaceX Falcon 9.

Ta će letilica simulirati gravitaciju na Mesecu i Marsu, a zelena alga euglena i urin pomagaće procesu proizvodnje hrane, kiseonika, ugljen-dioksida i navodnjavanja, a biće to prvi put da se u svemir poslao sistem za uzgoj biljaka.

Fekalije, s druge strane, nisu toliko korisne i na ISS-u se pakuju za spaljivanje, ali mogu poslužiti i kao gnojivo, samo što mogu sadržavati i opasne patogene.

Međutim, vrlo je verovatno da se ništa u budućim kolonijama na Marsu ili Mesecu neće bacati, već će se sve reciklirati. Postoji jedan manji problem - ne bismo trebali da očekujemo da će hrana uzgojena u svemiru biti posebno ukusna", zaključuje Holingham.