Jagnjadi nema ni za Ibarsku, a kamoli za Kinu

Zasad možda imamo tek za jednu ulicu u Pekingu.

Preferencijalni izvoz junećeg i jagnjećeg mesa u Kinu najavljen je još s kraja 2015. Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović upravo je najavio da će u maju u Kini biti potpisan sporazum koji će omogućiti izvoz mesa na kinesko tržište.

Da li smo bliži tom uspehu?

"Imamo tri sertifikovana objekta za izvoz junećeg i jagnjećeg mesa u Kinu. U maju idem da potpišem sporazum o bezbednosti hrane sa kineskom Agencijom za bezbednost hrane“, rekao je Nedimović. Kako reče, šest kineskih kompanija zainteresovano je za preradu mesa iz Srbije. Po najavi ministra poljoprivrede reklo bi se da smo bliži tom izvozu. Zašto su onda skeptični naši agroekonomski analitičari Branislav Gulan i Milan Prostran?

U međuvremenu, za proteklih godinu i po dana, umesto da se proizvodnja junećeg mesa poveća, i ne samo zbog Kineza, ona je u prošloj godini spala na najnižu cifru od oko 75.000 tona, kaže za Sputnjik Gulan, član Akademijskog odbora za selo SANU. Pre pet-šest godina proizvodili smo 100.000 tona, podseća on. To je, naravno, posledica malog broja goveda i tovnih junadi. Od 1990. godine broj goveda u Srbiji je u stalnom padu. Tada ih je bilo oko dva miliona, podseća Prostran. Za deset godina broj se smanjio na milion i po, da bi prema Poljoprivrednom popisu iz 2012. cifra bila svedena na oko 900.000. Tovnih junadi je tek između 15.000 i 20.000, kaže Gulan.

Spram te je i slika našeg izvoza. Tako je Srbija 1990. godine u svetu prodavala 30.000 tona "bebi bifa“. Posle ukidanja sankcija, od 1996. dobijen je godišnji kontingent za izvoz "bebi bifa“ u zemlje EU od 8.875 tona. Toj količini se nikada nismo ni približili, konstatuju Gulan i Prostran. Izvoz "bebi bifa“ je opadao iz godine u godinu. Tako je 2008. izvezeno ukupno 1.700 tona, sledeće godine manje od 1.000 tona, da bi 2015. godine izvezli samo 315 tona. Prošle godine izvoz je iznosio oko 400 tona "bebi bifa“, a ukupno goveđeg mesa 1.600 tona. Količina koja bi, po rečima Prostrana, bila dovoljna za jednu ulicu u Pekingu.

Gulan objašnjava da izvoza nije bilo jer nemamo junadi u tovu. Za 10.000 tona "bebi bifa“ potrebno je, kako kaže, najmanje 100.000 junadi. To junadi što gajimo najvećim delom podmiruje domaće potrebe, a deo stigne i iz u voza. Za razliku od dramatičnog pada legalnog izvoza junetine, onaj nelegalni — "prekodrinski“ je stabilan. Svake godine oko 5.000 junadi, odnosno 25.000 tona junetine pređe Drinu. Koliko ode na Kosovo i Metohiju nije poznato, ali ni ta cifra, kažu, nije beznačajna.

Ništa bolje nije ni sa ovcama, po poslednjem popisu bilo je ukupno 1.700.000 grla. Samo na pašnjacima Stare planine sedamdesetih godina prošlog veka bilo ih je pola miliona. Sada jagnjadi nemamo ni za naše kafane, slikovito je primetio Prostran.

Uredbom Vlade Srbije od pre mesec dana utvrđeno je da se za direktna plaćanja subvencija u poljoprivredi izdvoji 18,67 milijardi dinara. Na ime podsticaja za tov junadi, jagnjadi i svinja izdvojeno je ukupno 1,3 milijarde dinara i još za oteljene krave 20 miliona. Podsticaji za tov junadi iznose 10.000 po grlu, a 2.000 dinara po jagnjetu.

Ipak bi, prvenstveno, bio neophodan uvoz oko 20.000 steonih junica i 30 do 40 hiljada teladi namenjene tovu za izvoz. Sa dodatnih 100.000 junadi, što znači oko 200.000 goveda, bile bi podmirene domaća tražnja i EU kvota. Tek sa dvostrukim uvećanjem moglo bi, kako se procenjuje, da se razgovara i o nekom izvozu u Kinu.