Crkva da uči državu: Kako dobiti 3x više

U Melencima je prvo crkveni hektar dostigao 505 evra za godinu dana. Letvica je brzo podignuta u Zrenjaninu, gde je zakup dogurao do neverovatnih 520 evra. U Farkaždinu je zatim zemlja četvrte i pete klase izlicitirana za 410 evra.

To je znatno više od cene koja u katastarskoj opštini Zrenjanin važi za zakup državne zemlje, a iznosi od 170 do 190 evra, pišu Večernje novosti.

“Osećam veliku radost što je Crkva, posle sedam decenija, ponovo u položaju da može na ovaj način da dođe do sredstava toliko potrebnih za obnovu i izgradnju hramova”, kaže protonamesnik Slobodan Čestić.

Na izdavanje zemlje ova CO odlučila se jer je donekle nespremna dočekala restituciju. Crkva, naime, nema nikakvih uslova sama da organizuje obrađivanje oranica, niti manastire u okolini kojima bi ih ustupila, pa se opredelila za arendu. Vanrednu ponudu zemlje na tržištu žele da iskoriste mnogobrojni banatski zemljoradnici.

Bojan Jovanović, pobednik zrenjaninske licitacije, 75 zakupljenih hektara plaćaće godišnje 39.000 evra, a za pet godina ukupno 195.000! Miroslav Stankov iz Orlovata, za prilično nekvalitetnih 36,5 hektara u Farkaždinu, godišnje će morati da izdvoji skoro 15.000 evra, a ugovor o zakupu sklopio je na tri godine. Zanimljivo je da ovu zemlju izdaje CO iz Elemira, kojoj je ona vraćena u ataru Farkaždina, pošto u Elemiru nema slobodne državne zemlje.

Zbog ovih cena zakupa mnogi poljoprivrednici sumnjičavo vrte glavom. Nedoumicu o isplativnosti, za “Novosti”, iznosi Sreten Gligorijević, agroekonomista, vlasnik zadruge “Zavičaj” u rodnoj Međi. Upozorava na nelogičnost da za Crkvu ne važe pravila koja se odnose na licitaciju državnih oranica.

“Za crkveno zemljište, na primer, nije opredeljujuće da učesnik licitacije prebiva na teritoriji katastarske opštine. Takođe, ne važi ni državni princip o maksimalnom izdavanju 20 hektara. Crkva je oslobođena PDV-a, pa čudi pristajanje na astronomsku arendu. Mislim da to može da se objasni samo psihološkim faktorom. Željom da se obrađuje što više zemlje, jer sa ovakvim zakupom nema nikakve računice”, ističe Gligorijević, podsećajući da se poljoprivrednici za licitaciju državne zemlje prethodno dogovore i jedan drugom ne “umaču kašiku u tanjir”.