Usijane kamate na energente

Po tome je Srbija apsolutni rekorder u Evropi. Prosek kamata Evropske unije čak je upola niži, a manje kamate za zaostale dugove, za trećinu, imaju i sve ostale države u regionu.

Naša zemlja drži još jedan rekord, takođe negativan, jer je prosečan rok naplate potraživanja skoro šest meseci, dok sve druge države regiona imaju bolje rezultate.

Dok se kašnjenja u plaćanju obaveza maksimalno sankcionišu, prosečan radnik u Srbiji mora da čeka duže od dva meseca da dobije svoju platu. Poslodavac, bio on država ili privatnik, sa druge strane, ne plaća nikakvu novčanu niti bilo koju drugu kaznu što je “zaboravio” da isplati plate. Ne terete se ni oni koji ne plaćaju firmama.

"Nisam platila struju na vreme jer mi kasni plata četiri meseca. Umesto duga od 50.000 dinara za energente, sad moram da dam skoro 58.000 dinara. A to što ja čekam svoju zaradu, nikoga ne interesuje", kaže Beograđanka Ivana P.

EPS isključuje neplatiše koji su napravili 10.000 duga za električnu energiju u najvećim gradovima, ali po unutrašnjosti zemlje potrošačima “seku” energiju i za 2.000 dinara neplaćenog duga. Iako korisnike daljinskog grejanja ne mogu da isključe sa sistema, kamate im po istom principu zaračunavaju.

Što se korisnika na najvišem naponu tiče, najpre stradaju privatne firme, kojima se neplaćanje računa ili kašnjenje u otplati nikako ne toleriše.

"Najveći dužnici za struju su svakako kompanije u restrukturiranju i komunalna i druga javna preduzeća, a najveći broj preduzeća koja duguju za struju su državna. Jedan od velikih problema sa kojim se privreda suočava je obračun visokih kamata ukoliko kasne sa plaćanjem električne energije. Neophodno je izjednačiti cenu struje industrijskih potrošača sa cenom struje koju plaćaju domaćinstva, jer će se na taj način olakšati poslovanje privredi, a i naplata bi bila veća", kaže Aleksandra Kovačević, iz Unije poslodavaca Srbije.