Azerbejdžan devalvirao svoju valutu

Pred parlamentarne izbore u novembru, privredni razvoj ide jako teško, građani konstatuju da su cene porasle i da je sve postalo veoma skupo i pitaju se zašto se onda ne popvećaju plate i penzije.

Samo 30 ljudi okupilo se prošle subote u centru Bakua da protestuju protiv poskupljenja. Policija je privela sedmoricu potestanata, ali i h je brzo pustila, prenosi Rojters.

"Ne postoji pretnja za rukovodstvo, opozicija u Azerbejdžanu nije dovoljno jaka", ocenio je nezavisni analitičar Fazil Mustafa, koji je kazao da mnogi ljudi u vladi vide dugogodišnjeg čuvara stabilnosti.

U fracsukom kreditnom osiguranju Kofas smatraju da bi socijalne tenzije mogle porasti.

Usporavanje ekonomskog rasta moglo bi da dovede do porasta tenzija, posebno u vreme do narednih parlamentarnih izbora u novembru, ali bez obzira na to, nema izgleda da će glasanje prekinuti dominaciju predsedničke partije, smataraju u Kofasu. Oni na svom vebsajtu navode i rizik od regionalne nestabilnosti, zbog teritrijalnog spora sa Jermenijom.

Velike zapadne nafne kompanije, kao što su BP, Ekson mobil i Norvejs stejt oil su dominirale nafnom industrijom Azerbejdžana, od kada se raspao Sovjetski savez, a odnosi između Bakua i Moskve postali hladni.

Predsednik Ilham Alijev izrazio je prošle nedelje na televiziji zabrinutost zbog ekonomske situacije i pokušao da objasni zašto je centralna banka devalvirala manat za 33,5 odsto u odnosu na dolar i 30 odsto u odnosu na evro.

Od pre pet dana vrednost manata se obračunava prema korpi valuta, kada služi u trgovini na regionalnom tržištu Rusije. Oštar pad valuta u susednim zemljama, odrazilo se negativno i na nas, kao i istovremeni pad cena nafte, kazao je Alijev.

Prema njegovim rečima, centralna banka je bila primorana da proda oko 500 miliona dolara da odbrani manat. Da je takva situacija bila nastavljena, tekuće rezerve bi značajno bile smanjene, naveo je predsednik.

Rezerve centralne banke pale su u decembru za blizu 1,13 milijardi dolara i jednu milijardu u januaru, na 12,68 milijardi. što je 10 odsto manje nego prošle godine.

Ekonomski analitičari kažu da je vladin plan rasta od 4,4 odsto ove godine pod rizikom, zato što je cena barela nafte 90 dolara, a sirovog brenta oko 60. Nafta i gas čine 95 odsto izvoza zemlje i stvaraju 75 odsto državnih prihoda.

"Ne očekujem da će cene nafte ove godine preći 65 dolara za barel, pa će revizija budžeta biti neizbežna", kazao je za Rojters zamenik sefa parlametarnog ekonomskog komiteta Vakhid Akhmedov.

Budžet Azerbejdžana je planiran na 19,4 milijarde manata, ali analitičari kažu da bi mogao da izgubi devet milijardi, ako porosečna cena barela nafte bude 40 dolara.

U međuvremenu cene rastu, a najavljena su i pomeranja cena pod kontrolom. Predsednik je rekao da bi mogle biti preduzete ozbiljne mere protiv onih, koji budu veštački dizali cene.

Nazavisni analitičar Ekonomskog istraživačkog centra Samir Alijev ocenjuje da bi ovogodišnja infalacija mogla dostići 30 procenata, dok vlada prognozira inflaciju od 2,3 odsto, iako je predsednik centralne banke Elman Rustamov rekao prošlog meseca, da bi mogla da iznosi od pet do šest procenata.