Ko treba da se zabrine zbog Rusije?

Međutim, u tom slučaju moguć je i pad prihoda kompanija u nekim državama članicama EU, jedinstveni su u mišljenju domaći i strani analitičari.

Domaći finansijski eksperti ocenjuju da Srbija neće imati većih negativnih ekonomskih posledica od pada vrednosti rublje, osim u slučaju da kriza u Rusiji potraje. Analitičar brokerske kuće FXLider, Nikola Bulajić, izjavio je da je pad vrednosti rublje posledica politike Rusije, čiji su se visoki budžetski prihodi i stabilnost valute u proteklih sedam-osam godina oslanjali na velike prihode od izvoza nafte i gasa i uživali u visokoj ceni nafte na svetskom tržištu.

Usled pada cene nafte na svetskom tržištu, mnoge državne naftne kompanije u Rusiji, koje imaju i monopol, doživele su pad prihoda od izvoza "crnog zlata" i gasa, a opali su i prilivi u državni budžet od rudne rente i poreskih dažbina, objašnjava Bulajić.

Cena nafte na svetskom tržištu pala je za 50 odsto u proteklih šest meseci, a zbog sankcija Rusija ne može da plasira naftu u SAD i zemlje EU, podseća on.

Povodom slabljenja rublje za oko 45 odsto od početka godine, Bulajić navodi da je to upozoravajuće za Rusiju, jer ona mora da vodi računa o padu deviznog kursa i njegovom uticaju na očuvanje socijalnog mira u zemlji.

Intervencije centralne banke na deviznom tržištu, povećanje REPO stope i ograničenje iznošenja kapitala iz zemlje su mere koje daju efekte na kratak rok, ali ako potraje pritisak na rublju sa svetskog tržišta, onda je moguće dalje pogoršanje situacije na ruskom finansijskom tržištu, objašnjava sagovornik.

Na pitanje kako situacija u Rusiji može da se odrazi na Srbiju, Bulajić je ocenio da Srbija neće imati većih negativnih ekonomskih posledica, osim ako ta kriza potraje i dodaje da je Turska najviše pogođena padom vrednosti rublje zato što je značajan izvoznik u Rusiju. Profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić kaže da su se dešavanja na svetskim berzama, gde se praktično formira cena nafte, odrazila na stabilnost ruske nacionalne valute, koja je u ovoj godini oslabila 45 odsto.

Ruska centralna banka je intervencijom na deviznom tržištu uspela da zaustavi pad rublje, podsetio je Grubišić i predočio da iako ruska Centralna banka ima dovoljno "municije", odnosno dovoljno visoke devizne rezerve (oko 450 milijardi dolara), od kojih je veliki deo u zlatu - treba imati u vidu da se i one troše.

"Zbog toga su monetarne vlasti Rusije preduzimale određene mere, kao što je podizanje referentne kamatne stope na 17 odsto, da povrate priliv kapitala i to je dalo nekog efekta, i sada je rublja privremeno stabilizovana i stabilizovana na nekom nivou", rekao je Grubišić.

Šta će se dalje dešavati na ruskom finansijskom tržištu, zavisiće od razvoja političkih odnosa razvijenih zemalja Zapada i Rusije, kao i od kretanja cena nafte i gasa koje se formiraju na svetskom tržištu, kaže on i dodaje da će Rusija teško zameniti visoke prihode od energenata nekim drugim vidom izvoza proizvoda ili sirovina i to u kratkom periodu.

Rusija bi, prema njegovim rečima, mogla da se u izvozu energenata okrene prema Istoku i tako nadoknadi izgubljene budžetske prihode i stabilizuje finansijsko tržište, ali ta diverzifikacija traži vreme.

Postoji i mogućnost da se članice OPEK-a (zemlje izvoznice nafte) "iza kulisa" dogovore o smanjenju obima proizvodnje nafte i na taj način podignu cenu "crnog zlata" na svetskom tržištu, što bi Rusiji odgovaralo, ali je potreban konsenzus, odnosno, neka vrsta "džentlmenskog" sporazuma izmedju glavnih igrača, smatra Grubišić.

"Da li je to moguće postići u relativno kratkom periodu, to je pitanje", kaže saogovornik.

Grubišić takođe ne očekuje da će se dešavanja na finansijskom tržištu Rusije značajnije odraziti na srpsku privredu, zato što Srbija ima svoju strukturu prihoda, koja se ostvaruje sa više strana.

Moguće su minimalne promene u prilivu kapitala koji se očekuje iz Rusije, ukoliko investitori iz te zemlje procene da je za njih rizičniji plasman kapitala u Srbiju, dodaje on.