Zašto smo verni EPS-u?

Na konferenciji Balkan magazina o liberalizaciji tržišta struje u Sribji, članica Saveta Agencije za energetiku Srbije LJiljana Hadižibabić rekla je će i nakon potpunog otvaranja većinski deo tržišta ostati na javnom snabdevanju po regulisanim cenama struje.

"U Srbiji je učešće domaćinstva u krajnoj potrošnji struje 51 odsto. To je izuzetno visok udeo i posledica toga što industrija nije aktivna", rekla je ona.

Hadžibavićeva je istakla da je procena Agencije da neće biti velike migracije na slobodno tržište onih kupaca koji imaju regulisanu cenu struje jer je ona ispod realne tržišne vrednosti.

"Država je na napravila startegiju i napisala da će u roku od dve do tri godine na regulisanom tržištu dostići regulisanu cenu, ali to nije održivo. Da bi se to dogodilo Elektroprivreda Srbije (EPS) bi u trebalo da traži poskpljenje po dva puta godišnje", rekla je ona.

Hadžibabićeva je navela da je trenutno 34 odsto tržišta električne energije u Srbiji otvoreno, što znači da toliki udeo ukupne potrošnje kupci nabavljaju na tržištu.

Sa usvajanjem novog zakona o energetici, dodala je, na tržište će morati da izađu i kupci koji troše više od 30.000 kilovat sati struje godišnje.

Hadžibavićeva je dodala i da trenutno ne postoji veliko intersovanje novih snabdevača strujom da ponuda usluge domaćinstvima, jer po sadašnjim uslovima na tržištu to nije isplativo.

Predstavnik EPS snabdevanja Radovan Stanić rekao je da će prema procenama tog preduzeća, na osnovu tog pravila od 1. januara na tržište moradi da izađe oko 30.000 malih kupaca, uglavom firmi.

Stanić je rekao da njihova potrošnja iznosi oko 2.640 megavat sati godišnje, što je oko osam odsto ukupne potrošnje struje u Srbiji. Prema njegovim rečima, za snabdevače mogla bi da budu interesantana domaćinstva koja troše više od 1.600 kiovat sati mesečno, odnosno ulaze u "crvenu zonu" po potrošnji.

"Interes da izađe na slobodno tržište moglo bi da ima oko 400 domaćinstava sa jednotarifnim brojilima koja troše više od 2.000 kilovat sati mesečno, kao i oko 2.000 domaćinstva sa dvotarifnim brojilima", rekao je Stanić.

Otvaranje tržišta električne energije u Srbiji počelo je 2013. godine. Obavezu da nađu snadevača do sada na osnovu toga imaju veliki potrošači priključenih na visoki i srednji napon. Domaćinsta će od sledeće godine moći da izađu na tržište, ali neće morati pošto je država dužna da im obezvedi snabdevanje po regulisanim cenama.

Prosečna cena jednog kilovat-sata za domaćinstva, bez uračunatog poreza na dodatu vrednost (PDV) u Srbiji iznosi 6,148 dinara, a za industriju 5,854 dinara.

Ministar rudarstva i energetike Srbije Aleksandar Antić rekao je će novi zakon o energetici biti usvojen do kraja ove godine. On je istakao da će zakon u poptunosti primeniti pravila Trećeg energetskog paketa i da je dobio pozitivne ocene Evropske komisije i Energetske zajednice.

Antić je istakao i da energetika ne poznaje granice, pogotovo u vreme krize i da je zbog toga neophodno pojačati regionalnu saradnju i definisati zejedničku energetsku politiku.

Šef odeljenja za elektroenergetiku Energetske zajednice Simon Uzunov rekao je da Srbija predovi po reformama u oblasti energetike u regionu i da ima značajnu ulogu zbog centrale pozicije u regionu.