Da li će "Resavicu“ progutati mrak

Posle više neuspelih pokušaja da privuku pažnju državnog rukovodstva i da ukažu na probleme s kojima se svakodnevno nose, ali i na sumornu budućnost koja im preti, rudari Javnog preduzeća za podzemnu eksploataciju uglja "Resavica“ uputili su pismo premijeru Aleksandru Vučiću, tražeći odgovore na pitanja koja su od sudbinskog značaja za 4.000 radnika i isto toliko porodica.

Privatizacija koja ih čeka, smatraju rudari, najverovatnije će za podzemne rudnike uglja značiti "brz i siguran kraj“.

"Da su naše strepnje opravdane, pokazuje lista prijavljenih investitora: od privrednika iz beogradskog sela Zuce, preko njegovog kolege iz Debeljače, pa sve do trgovca otpadom i nekih nepoznatih kompanija sa sumnjivim bonitetom", navodi se u pismu.

Pored toga, u ovom trenutku "Resavica“ je obezglavljeno preduzeće, pošto je prethodnom v. d. direktoru Vladanu Miloševiću, koji je diplomirani ekonomista, produženi mandat istekao pre dvadesetak dana, a novi direktor nije izabran. Ova činjenica je, navode rudari, pogubna po poslovanje u celini, ali i po bezbednost svakoga od njih, jer se bez glavnokomandujućeg "vojnički režim“ i organizacija rada u kopovima dovodi u pitanje.

Nizbrdo je krenulo i sa nabavkom materijala bez koga je rad nemoguć, ili opasan po život. Mnogi tenderi "zamrznuti“ su još od februara, što onemogućava nabavku čelika za izrađivanje podgrada, ali i druge opreme nužne za iole bezbedan rad duboko pod zemljom - elektroopreme, čelične užadi, lične zaštitne opreme.

"Proizvodnja je smanjena više od šest odsto u odnosu na prošlu godinu", kaže za "Novosti“ Goran Nikolić, predsednik Sindikata "Resavice“. - U rudnicima nedostaje oko 150 rudara, direktnih proizvodnih radnika, umesto penzionisanih rudara čime je prouzrokovan pad proizvodnje i ugrožena bezbednost jama, koje sve više postaju praznije, a samim tim i nebezbednije.

Kamarati su izrazili nezadovoljstvo i zbog smanjenja zarada za 10 odsto, po čemu su, kako kažu, nepravedno stavljeni u isti koš sa administrativnim radnicima.

"Hitno sprovođenje programa konsolidacije pod okriljem EPS, sa nalaženjem strateških partnera za nove programe i rudnike, uz hitno postavljanje stručnog direktora na osnovu konkursa, uz prijem neophodne proizvodne radne snage jedini je spas za preduzeće od koga je krenula industrijalizacija Srbije pre više od 160 godina", zaključuju rudari, ističući da je ovo poslednje pismo i poslednji apel, jer nakon njega, oni više nemaju šta da pišu. Jer, među rudarima vlada nezadovoljstvo, koje je na ivici da se pretvori u štrajk.