"Ovo je dokaz da reformi nema"

"Nije suština reformi da smanjimo plate i penzije, već je suština reformi postojanje institucija. Ako vi nemate jake institucije sva druga priča je uzaludna. Onda prevlada korupcija, partokratski interesi. Mi nismo uspeli da te partokratske interese suzbijemo, a korupciju i birokratiju stavimo pod kontrolu", kazao je on agenciji Beta.

Šuković, koji je saradnik Instituta društvenih nauka, je kazao da dobar ambijent za poslovanje, pre svega čini postojanje infrastrukture i institucija koje rade svoj posao. "Ako vidite da se klubovi finasiraju tako što političari naređuju nekom javnom preduzeću da to čini, onda od reformi nema ništa", rekao je on.

Šuković smatra da nedostatak novca nije glavni problem zbog koga je Srbija tako loše rangirana na listi Svetske banke, već su u pitanju "naše unutrašnje manjkavosti", navodeći da u poslovanju "ne vladaju institucije, već partijski interesi".

On je kazao da su domaći političari i svaka vlast do sada težili da institucije stavi pod svoju kontrolu, da institucije vladaju za njih, a ne za opšte dobro.

Šuković je naveo da je za ocenu dovoljno pogledati efikasnost srpskog sudstva, ali i zastoj u istrazi o 24 sporne privatizacije.

On je rekao da je za njega bolja pozicija na listi Svetske banke zemalja okruženja iznenađenje, jer misli da razlika nije baš tolika, iako ona ipak postoji.

Šuković smatra da bi Srbija sledeće godine mogla da bude bolje rangirana na listi Svetske banke, ukoliko bude postojala politička volja za reforme, "ali ne na rečima nego na delu". Dekan Fakulteta za ekonomiju, finasije i administraciju (FEFA) Ana Trbović ocenila jeda Izveštaj o poslovanju Svetske banke, "ukazuje da kod nas nije bilo dovoljno reformi u oblasti poslovanja".

"Tokom protekle godine, jedina reforma koja može da se nazove reformom unapređenja poslovne klime su izmene Zakona o radu, koji je u jednom delu poboljšava poslovnu klimu, ali u pogledu broju i slozenosti procedura i javnosti rada javnih preduzeća koja pružaju usluge privatnom sektoru jednostavno nije ništa urađeno tokom prošle godine", kazala je ona agenciji Beta.

Trbovićeva je istakla da su zbog toga zemlje regiona ostvarile bolju poziciju rang na listi SB od Srbije, navodeći da je Albanija na 68. mestu, Hrvatska na 65. mestu, a Crna Gora na 36. mestu.

"One su primer kako efikasnija vlast može da dovede do unapređenja poslovne klime, što SB beleži u svom izveštaju", kazala je predstavnica FEFA.

Prema njenim rečima, rezultat Izveštaja SB je "izuzetno objektivan", jer pokazuje koliko vremena i novca treba da bi se dobila određena dozvola ili koliko je složeno dobiti bankarski kredit, kao i da li su kreditni biri ili bankarsko obezbeđene efikasni.

"To su praktična pitanja na koje mi imamo loše odgovore kao sistem, posebno javni sektor", kazala je Trbović.

Ona je objasnila da metodologija SB, kojom je rađen Izveštaj o poslovanju, nije suštinski izmenjena, već je ove godine dato mnogo više pažnje dobijanju kredita kod banaka i oblasti koja se bavi stečajem, odnosno kako je moguće rešavati probleme nelikvidnosti preduzeća zato što su to danas nakon krize najznačajnija pitanja poslovanja, a to su oblasti gde Srbija nije pokazala dobre rezultate.

"Već godinama smo na dnu rang liste po pitanju izdavanja građevinskih dozvola. Frapantan je podatak da u Srbiji dobijanje dozvola za izgradnju jednog skladišta, što je najjednostavniji oblik gradnje, košta 15 puta više nego u zemljama OECD-a, dok je dobijanje priključka za struju šest puta skuplje", rekla je Trbović.

Kako je istakla, najveći pad ove godine Srbija je napravila u oblasti uknjižbe nekretnina, a imovinskosvojinska pitanjima, po njenim rečima, brinu svakog investitora, svako preduzeće.

"Tu smo pali za 24 mesta u odnosu na izveštaj za 2014. godinu, a to se odnosi krajnje konkretno na rad katastra. Do sada je bilo više višemilionskih projekata Svetske banke i drugih organizacija da se unapredi rad katastra, ali sa nedovoljno rezultata", kazala je ona.

Trbovićeva je kazala da je potrebna veća transparentnost u oblasti dugovanja preduzeća, kako bi banke imale veće osiguranje prilikom davanja kredita.

"I tamo gde smo do sada bili dobro rangirani, a to je osnivanje preduzeća, može da se napravi dodatan pomak ukoliko se recimo u poslovanju ne koristi pečat što su mnoge zemlje već uradile", rekla je ona.

Trbović je kazala da bi Srbija mogla naredne godine da bude bolje rangirana na listi SB, ističući da za reforme koje bi se sprovele ne bi bio potreban novac već volja.

"Te reforme se pre svega odnose na usvajanje novog zakona o planiranju i izgradnji, koji bi skratio rokove kod svakog koraka potrebnog za dobijanje dozvole", rekla je ona i dodala da bi trebalo da se uspostavi i javni registar dugovanja za preduzeća, gde bi svako mogao da ima uvid u stanje duga za struju ili nekog drugog duga, što bi povećalo pouzdanost poslovanja.

Prema njenim rečima, potrebne su i reforme koje se odnose na mogućnost banke da iskoriste kolateral, odnosno da se obezbedi efikasnije kreditiranje i samim tim unaprede mogućnosti finansiranja, "koje je po svim istraživanjima gorući problem privrede".

Trbović je kazla da se poslovanje u Srbiji može popraviti i unapređenjem rada javnog sektora, posebno katastra, ali i svih drugih tela koja se bave izdavanjem građevinskih dozvola.