"Socijalizam nije zlatno doba"

Ovo je konstatovano na konferenciji "Sloboda i Reforma", u organizaciji Libertarijanskog kluba Libek.

Bivša ministarka poljoprivrede Ivana Dulić Marković rekla je da je poljoprivreda puna zabluda i mitova, a jedan od njih je da je poljoprivreda razvojna šansa Srbije.

"Da me ne shvatite pogrešno, ja ne mislim da poljoprivreda ne može da bude mnogo bolja nego što jeste i da neki građani neće u budućnosti živeti bolje od poljoprivrede. Tvrdim da se na poljoprivredi nije razvilo nijedno društvo, pa ne može ni Srbija", izjavila je ona na panelu posvećenom rušenju predrasuda o mitovima.

Poljoprivreda je, kako ona tvrdi, dobra za mitove zato što ona nije samo ekonomija, već tu ima puno uspomena na selo, "sećanje na dunju na ormaru" i "tamburaške pesme", ocenivši da je "sve tu puno emocija i zato se mitovi jako lepe za ovaj sektor".

Dulić Marković tvrdi da tamo gde raste bogatstvo građana u jednoj zemlji, poljoprivrede ima jako malo u ukupnom bogatstvu, ali je ona tamo daleko razvijenija od zemalja u kojima u BDP-u učestvuje sa 30 odsto.

Ona objašnjava i da se svetski izveštaj o razvoju 2008. bavio poljoprivredom i podelio je sve zemlje na agrarne, tj one u kojima poljoprivreda doprinosi 30 odsto u BDP-u, zemlje u tranziciji u kojima je taj procenat oko 16 odsto, urbanizovane zemlje koja imaju oko 10 posto, gde spada Srbija, i razvijene zemlje koje imaju manje od pet odsto poljoprivrede u BDP.

"Zemlje koje mogu da računaju na poljoprivredu kao razvoju šansu su samo agrane zemlje", istakla je ona.

Ekonomista Ljubomir Madžar je rekao da je Srbija imala dosta mitova, da je jedan od njih bio "mit socijalizma", jer smo mnogo više očekivali od ovog sistema nego što smo dobili.

"Zatim je došlo ovo doba višestranačke demokratije i tržišne privrede. Mnogo smo od toga očekivali, ali nas je i to razočaralo. Jedva smo dočekali 5. oktobar 2000. godine, a i to je bio jedan mit", rekao je Madžar.

On je ocenio da, kada se period posle 2000. godine poredi sa socijalističkim dobom, ispada da su ta poređenja uglavnom nepovoljna po ovo novije vreme.

U prilog tome, Madžar je naveo nekoliko argumenata, između ostalih i to što je u doba socijalizma bila manja stopa nezaposlenosti, na 1.000 stanovnika gradilo se tri do pet puta više stanova nego danas, a i društvena nejednakost je bila manja.

"Ja kao liberalno orjentisan čovek ne polažem na ravnomernost raspodele i na jednakost tako mnogo kao moje kolege koji su antiliberalno nastrojeni, ali i za jednog liberala je jednakost jedna važna društvena vrednost", rekao je on i dodao da su u vreme socijalizma cene knjiga bile mnogo pristupačnije, a i kriminala je bilo mnogo manje.

Međutim, iako na prvi pogled nema mnogo argumenata za tezu da je "zlatno doba" socijalizma prošlo, Madžar tvrdi da razvoj tog sistema nije bio održiv jer se u nekom periodu može ubrzati razvoj, ali po cenu budućeg "malaksavanja" rasta.

"Može se dokazati da je mnogo toga u ono vreme bilo neodrživo", izjavio je Madžar.

On kao lošu okolnost dodaje i činjenicu je bilo veliko učešće stranih resursa i da je priliv tih sredstava bio mahom u vidu poklona.

"To nas je naviklo da trošimo više nego što prioizvodimo, a od toga nas i danas boli glava", izričit je Madžar.

Ekonomista Ljubodrag Zec je kroz smeh konstatovao da je zaista socijalizam zavodljiva stvar čim i nesumljivi liberali, poput Madžara, govore na ovako pohvalan način o ovom sistemu. Zec je, međutim, dodao da je socijalizam zavodljiva stvar, jer je Srbija jedna od retkih nacija koja je i sama značajno doprinela da ima komunističko uređenje.

"To su uradili Srbi i Rusi, ostalim narodima komunizam je došao sa tenkovima, a kada su tenkovi otišli on nije prodro u crkve, institucije, a kod nas je to bila jedna autentična stvar", rekao je Zec.

Sa druge strane, socijalizam je, prema njegovim rečima, društvo organizovane preraspodele gde država preraspodeljuje imovinui i buduće dohotke kroz cene.

"To je nešto što je stašno zavodljivo ne samo 1945, nego i 1995. i 2015. Svaki program političke partije se svodi na to da svi idu okolo, zveckaju novcem i kažu 'ja ću dati pare', a ne kažu od koga će uzeti", istakao je Zec.

Govoreći o "mitu neoliberalizma", ekspert za socijalnu politiku Gordana Matković je ocenila da ne vidi da se bilo šta desilo u socijalnom sektoru, a što bi opravdalo odrednicu da je u Srbiji došlo do neoliberalnih reformi.

"Da li su se liberalne reforme desile u penzijskom sistemu? Tipična reforma neoliberalnog tipa u ovom sistemu bi bila uvođenje drugog stuba. Činjenica je da je Srbija jedna od retkih zemalja koja nije uvela drugi stub - to jest obavezno osiguranje u privatnim penzijskim fondovima, kategorična je Matković."

Ona je upitala i da li se desio razvoj privatnog osiguranja u zdravstvenoj zaštiti, tj. da li se desilo da kao Holandija preusmerimo sve osiguranike umesto u javne, u privatne zdravstvene fondove.

"Desilo se delimično da su neki pružaoci privatnih zdravstvenih usluga uključeni u sistem, ali više komplementarno, ukoliko javni sistem ne može", zaključila je ona.