Stiglic: Šta Evropa ima od štednje?

Pri tom, ekonomski rast u regionu je zaustavljen, smatra poznati ekonomista.

On je u intervjuu agenciji Blumberg, na marginama susreta laureata Nobelove nagrade u nemačkom gradu Lindau, kazao da velika nezaposlenost u zoni evra i slab tempo privrednog rasta ukazuju na nedostatke politike koja se sprovodi u okviru borbe sa krizom.

"Sada vidimo tu ogromnu cenu koju plaća Evropa", dodao je.

Privreda 18 zemalja evrozone u drugom tromesečju ove godine bila je u stagnaciji, njen obim se nije promenio u odnosu na prvo tromesečju, a na godišnjem nivou porastao je 0,7 odsto.

Inflacija u zoni evra u julu je usporena na 0,4 odsto, što je najniža vrednost od oktobra 2009. godina. Junska nezaposlenost je bila 11,5 odsto, ne mnogo niže od rekordnih 2 odsto zabeleženih prošle godine.

Stiglic smatra da je tempo stvaranja bankarskog saveza "suviše spor". Pored toga, on poziva na generalizaciju dužničkih obaveza država regiona, čemu se žestoko protive Nemačka i nekoliko drugih evropskih zemalja. "Evropi je potrebna dublji fiskalni savez. Ako Evropa bude privlačila sredstva kao jedan dužnik, moći će da privuče sredstva po stopama koje važe za SAD", rekao je Stiglic.

Uprkos stimulativnih mera bez presedana koje je Evropska centralna banka (ECB) donela u junu "kreditno monetarna politika ne može da bude zamena za druge mera", smatra laureat Nobelove nagrade i profesor Univerziteta Kolumbija.

ECB je 5. juna snizila osnovnu kamatnu stopu za kredite sa 0,25 na 0,15 odsto gdoišnje, što je rekordno nizak nivou. Stopa za depozite je prvi put u istoriji monetarne unije negativna, pošto je smanjena sa nula na minus 0,1 odsto.