Beč štedi i na zakletvi vojnika?

Zato će od 1. septembra će vreme pripravnosti biti fleksibilnije, to jest avioni će u proseku, preko godine, biti pripravni sat manje dnevno nego do sada.

To neće de fakto imati nikakve posledice po bezbednost, tvrdi šef sektora za vazdušnu odbranu general-pukovnik Karl Ssmidseder. Nadzor vazdušnog prostora je prioritetni zadatak vojske - pasivna komponenta se vrši 24 sata preko radarskih stanica, a za aktivnu stoje na raspolaganju avioni tipa Eurofajter i Saab 105.

Već do sada avioni nisu bili u pripravnosti tokom čitavog dana, već od 8 do 20 časova, to jest do zalaska sunca. Statistika vojske, kako prenosi APA, pokazuje da se većina letova obavlja tokom dana.

Aktivni nadzor vazdušnog prostora ubuduće treba da bude fleksibilniji, rekao je Šmidseder novinarima.

On je objasnio da neće biti fiksnih vremena, već umesto toga i dana kada će avioni biti kraće na raspolaganju, ali i dane kada će duže i ranije leteti, sve u zavisnosti od određenih indikatora, kao što su planovi letenja i velike manifestacije.

Ukupno gledano će pripravnost u proseku biti smanjena sa 12 na 11 sati po danu.

Potencijal štednje skraćenjem pripravnosti, prema njegvovim rečima, iznosi oko pet miliona evra godišnje. Sat letenja Eurofajtera košta trenutno oko 60.000 evra.

Pošto piloti moraju imati mimimum sati letenja, broj pilota na Eurofajterima smanjen je na aktuelnih 11.

Ranije je bilo reči da bi jedna susedna država mogla preuzeti nadzor vazdušnog prostora nad Austrijom, što je izazvalo negodovanje javnosti, pa se od toga odustalo.

Sveobuhvatni koncept o restruktuiranju vojske, čime će biti regulisana i ova oblast, očekuje se na jesen.