Bez konkursa do Beograda na vodi

Nacrt izmena Generalnog plana (GP) Beograda koje to predviđaju završen je i izložen na javni uvid do 9. jula, piše Politika.

Ovakvim potezom gradskih vlasti sada je i zvanično potvrđeno ono zbog čega mnogobrojni arhitekti mesecima negoduju, a to je ukidanje međunarodnog urbanističkog konkursa za tako važnu teritoriju kao što je Savski amfiteatar.

Tu, na desnoj savskoj obali od Brankovog mosta do Beogradskog sajma na proleće sledeće godine očekuje se početak izgradnje "Beograda na vodi”. Njega je vlada već proglasila projektom od nacionalnog značaja.

Do sada je GP Beograda predviđao da se do najboljih rešenja za uređenje i desne i leve savske obale dođe javnim nadmetanjem urbanista i arhitekata. Na taj način bi se prikupili predlozi o tome kako treba da budu raspoređeni sadržaji za oplemenjivanje tog dela grada, kako saobraćajno povezati područje od 90 hektara, a potom bi se odlučivalo o izgledu pojedinačnih zgrada. Za njihov "dizajn” biće raspisani konkursi, barem je tako najavljeno. "Za projekte poput "Beograda na vodi”, koji su od najvećeg društvenog značaja, arhitektonsko-urbanistički konkursi su jedino ispravno rešenje. Ne raspisuju se oni da bi se arhitekti takmičili i zabavili, nego da bi se dobilo najkvalitetniji projekat za taj prostor u interesu investitora, korisnika, građana i budućih pokolenja, kojim ostavljamo i dobre i loše intervencije u prostoru", smatra Vesna Cagić, docent na Arhitektonskom fakultetu i predsednica Društva arhitekata Beograda.

Odluka gradskih vlasti da menjaju GP Beograda iz 2003. kako bi izbacili obavezu raspisivanja konkursa i u plan "ugradili” maketu predstavljenu u Kanu, za prof. dr Borislava Stojkova, rukovodioca tima za izradu prostornog plana Republike Srbije i koordinatora mreže naučnih institucija prostornog planiranja centralne i istočne Evrope, nije ništa manje nego sramna.

"To govori da vlast u Beogradu svoje stručne institucije smatra pukim izvršiocem voluntarističkih političkih odluka. Međunarodni ili bilo kakav konkurs je etička, a ne pravna norma koja kaže da za najosetljivije delove grada, pa čak i za najosetljivije objekte, treba izabrati najbolje rešenje. Zato ga je GP Beograda i uveo kao normativ i za manje važne gradske lokacije", naglašava Stojkov.

Vlada je pre dve nedelje donela odluku o izradi prostornog plana područja posebne namene za potrebe "Beograda na vodi”. Nosilac izrade plana je Republička agencija za prostorno planiranje, a posao bi trebalo da bude okončan za šest meseci. Takvi dokumenti se izrađuju, podseća Stojkov, za objekte i prostore od strateškog značaja za Srbiju, koji su definisani Zakonom o planiranju i izgradnji. U takve površine mogu spadati zaštićene prirodne ili kulturne celine, državna ili regionalna infrastruktura, energetski kompleksi i objekti, planine, reke, turistička područja.

"Da li je maketa "Beograda na vodi” nalik na to? Bože sačuvaj! Vlada je donoseći takvu odluku zaobišla struku, a to je učinila kako bi što pre progurala projekat. Umesto da je na osnovu GP izradila regulacioni plan za to područje koji bi definisao javni interes i prema njemu usaglasio i interese privatnih investitora. Podizanje 12.000 stanova u Savskom amfiteatru ili 1,5 miliona poslovnih kvadrata spada u privatni, a ne javni interes čak i kada je država suinvestitor. Zna li se ko će biti vlasnik zemljišta, objekata, koliko će grad ili država uložiti da pripreme teren za gradnju, kome će biti prodavan taj prostor", pita Stojkov.