Južni tok - razdor Bugarske i EK

Bugarski ministar energetike Dragomir Stojnev je obraćajući se novinarima posle sastanka sa evropskim komesarom za energetiku Ginterom Etingerom rekao da realizacija Južnog toka neće biti zaustavljena odbacujući pozive iz Evropskog parlamenta da se projekat "zamrzne", preneo je Euractiv.com.

U svetlu ukrajinske krize, Parlament je zauzeo stav da Južni tok ne treba graditi i da Evropska unija treba da kupuje gas od drugih snabdevača osim Rusije. Međutim Stojnev, ekonomista blizak lideru bugarske Socijalističke partije Sergeju Staniševu, insistira da će gradnja gasovoda Južni tok početi u junu, kao što je planirano. On okrivljuje opoziciju da je pogrešno informisala Evropsku komisiju o gasovodu pokušavajući da "sabotira" realizaciju projekta.

Bugarski ministar energetike kazao je da će se prva stanica Južnog toka na kopnu graditi na dva kilometra od obale Crnog mora a ne na 20 kilometara, kako su iz opozicije rekli Etingerovim saradnicima. To je, kako je istakao, "velika razlika".

Stojnev je objasnio da direktive EU o energetskoj liberalizaciji ne mogu da se primenjuju na "ofšor" gasovod već samo na delove na kopnu.

On je obećao da će Sofija informisati Komisiju o amandmanima na kontroverzni zakon koji se tiče Južnog toka pre nego što ode u parlament na usvajanje u drugom čitanju, ako uopšste ode.

Bugarski parlament usvojio je 4. aprila u prvom čitanju amandmane na zakon o energetici prema kojima će se Južni tok smatrati interkonektorom a ne gasovodom. Tako bi Gaspromov projekat bio izuzet iz Trećeg paketa EU o energetskoj liberalizaciji.

Podsećanja radi, u decembru 2013. Komisija je saopštila da se svim bilateralnim sporazumima o izgradnji Južnog toka potpisanim između Rusije i Bugarske, Srbije, Mađarske, Grčke, Slovenije, Hrvatske i Austrije, krše zakoni EU i da o njima treba ponovo pregovarati.

Bugarski ministar nije ubedio Komisiju koja, kako je rekla Etingerova portparolka Sabine Berger, brine da Sofija amandmanima na zakon o energetici isključuje Južni tok iz primene odredaba Trećeg energetskog paketa EU.

Berger insistira da se zakon EU primenjuje na infrastrukturu pod jurisdikcijom EU, uključujući bugarske teritorijalne vode i bugarske ekskluzivne ekonomske zone.

"Dužina sekcije na kopnu 'pomorskog gasovoda' je irelevantna za Komisijinu ocenu predloženih amandamana (na bugarski zakon o energetici)", kazala je Berger očigledno reagujući na pitanje razdaljine od dva ili 20 kilometara.

Gasovodom Južni tok ruski gas će ispod Crnog mora stizati do Bugarske i zatim preko Srbije (odakle će ići dva kraka, za Bosnu i Hercegovinu i Hrvatsku) u Mađarsku i Sloveniju do Italije.

Planirani kapacitet gasovoda Južni tok je 63 milijarde kubnih metara gasa godišnje.