Mašne - tašne ubiše građevinu

Pre svega, trebalo bi osnovati Razvojnu banku ili neki garantni fond, da bi mogli da konkurišu za dobijanje velikih poslova i nastupe u inostranstvu.

Ministar građevine Velimir Ilić je rekao Tanjugu da je tačno da građevinarima u prethodnom periodu niko nije pomogao i da su mnoge firme već propale zbog dugova.

"Svima smo pomagali i razduživali, dok građevinske firme niko nije oslobađao određenih obaveza prema državi, već su građevinari odlazili u stečaj i propadali kada se zaduže i postanu neprofitabilni", naglasio je Ilić.

U takvim situacijama, kako je rekao, prozvodni radnici odlaze da rade na crno kod firmi "mašna-tašna", zbog čega je tri puta povećan broj neprijavljenih radnika, a dosta radnika je otišlo u inostranstvo ili radi u stranim firmama na srpskom tržištu. Ilić je istakao da uz pomoć države treba praviti nove građevinske firme i uključiti radnike u regularne tokove i prekinuti praksu da pojedine firme nastavljaju da posluju samo sa administracijom.

"Posla ima izuzetno puno, potpisao sam ove godine ugovore i građevinske dozvole za poslove vredne tri milijarde evra i svi ti projekti su potpuno finansijski pokriveni", naveo je Ilić.

Prema njegovim rečima, samo na izgradnji autoputa na Koridoru 11 biće uposleno između sedam i osam hiljada radnika, i neophodno je da država stvori odgovarajući ambijent za domaće firme. Ilić je dodao da je otežavajuća okolnost i to što mnoga državna preduzeća nemaju rešen status.

"Nama je veoma bitno da dobijemo Razvojnu banku u kojoj bi se čuvali državni depoziti i koja bi jeftinim novcem finansirala izvoz u poljoprivredi i građevinarstvu", naveo je ministar.

On je kazao da, na primer, stanovi ne mogu da se prave novcem iz budžeta, jer se to ne radi skoro nigde u svetu, već iz određenih fondova preko nacionalnih banaka koje finansiraju projekte i obezbeđuju kredite građanima.

Novi Zakon o uređenju prostora i izgradnji, koji bi trebalo uskoro da bude usvojen, svakako će poboljšati stanje ubrzanim izdavanjem građevinskih dozvola, dodao je ministar. Sekretar Udruženja za građevinarstvo i industriju građevinskih materijala i stambenu privredu u Privrednoj komori Srbije Viktor Kobjerski je rekao Tanjugu da je osnovni problem upravo to što ne postoji Razvojna banka ili neki fond koji bi pomogli dobijanje velikih poslova na tenderima, pa naše firme uglavnom rade kao podizvođači za strance.

"Imamo dobar kadar koji je ostao još iz starih dana, ali su finansije problem, odnosno nedostatak novca i ne možemo da dobijemo garancije", naglasio je Kobjerski.

On je rekao da je bilo dosta slučajeva da su investitori odustajali od ulaganja u Srbiji, jer se na dozvole čekalo i po dve ili tri godine. Novi zakon će ubrzati dobijanje dozvola i 2014. će biti dobra za građevinarstvo, zbog velikih projekata poput Južnog toka, ulaganja u termoelktranu Kostolac i projekte za izgradnju saobraćajne infrastrukture, istakao je Kobjerski.

"Država bi morala da pomogne velike naše brendove kao što su Energoprojekt, Mostogradnja... tako što će stati iza njih i obezbediti im direktno dobijanje posla i kredita koji dolaze iz inostranstva, jer bismo opet mogli da budemo svetska sila u građevinarstvu", naveo je on.

Kobjerski je kazao da je konverzija prava koršćenja u pravo svojine nad građevinskim zemljištem i dalje veliki problem i da bi, prema njegovom mišljenju, trebalo predvideti plaćanje naknade na duži period ili smanjiti njen iznos.

Jedna od najvažnijih stvari je, takođe, školovanje građevinskih zanatlija i radnika i država bi morala finansijski da pomogne te škole koje su na ivici egzistencije, dodao je Kobjerski.

Potpredsednik Građevinsko-industrijske komore Srbije Goran Rodić kazao Tanjugu da je prvi problem nedostatak posla i da država kao najveći investitor mora da obezbedi građevinskoj operativi mesto koje zaslužuje u privredi.

"Država treba da se zauzme da domaće firmi budu glavni izvođači i zajednički nastup na inostranim tržištima", naglasio je Rodić dodajući i da je neophodno osnivanje garantnog fonda.

Prema njegovim rečima, u građevinskoj industriji je zaposleno direktno i indirektno više od 150.000 radnika i ona veže čak 46 industrijskih grana.

"Ako se ne preduzmu mere, država će imati troškove za socijalni program, jer će se mnogi radnici naći na ulici, a neće imati ko da puni budžet. Mora država da sedne da razgovara sa esnafom, pošto je građevinarstvo u katastrofalnoj situaciji, ali još uvek ima potencijala", rekao je Rodić.

On je dodao će novi Zakon o uređenju prostora i izgradnji ubrzati izdavanje dozvola, ali da loklane samoupave treba dosledno da ga primenjuju.

Prema podacima pojedinih sindikata, u Srbiji ima oko 68.000 prijavljenih neimara, kojima je plata za oko 10.000 manja od republičkog proseka. U 2013. godini uposlenost građevinara je bila manja za oko 20 odsto.