Nemci traže kvalifikovanije radnike

Vilhelm poručuje da država mora da se postara kako bi bilo dovoljno obrazovanih kadrova.

"Nije dovoljno da strane kompanije dođu u Srbiju, država mora da se postara da ima dovoljno obrazovanih kadrova, jer u suprotom ni domaće, ni strane kompanije ne mogu da šire svoje kapacitete", rekao je Vilhelm, otvarajući dvodnevnu konferenciju posvećenu srednjem stručnom obrazovanju i vaspitanju u Srbiji.

Prema njegovim rečima, Srbija mora sama da odluči kako da koncipira dalji razvoj srednjeg stručnog obrazovanja.

On je naveo da je koncept dualnog obrazovanja u Nemačkoj dobar primer za to, a podrazumeva da učenici istovremeno rade u preduzećima i pohađaju nastavu.

On je u izjavi Tanjugu objasnio da nemačke kompanije u Srbiji ne mogu da nađu dovoljno adekvatne radne snage, ne toliko na menadžerskom nivou, koliko na nivou kvalifikovanih radnika i to u oblasti auto-industrije i mašinstva.

"Poruka nemačkih kompanija koju ja čujem je da ne mogu da nađu dovoljno kvalifikovane snage i zbog toga se nalaze u situaciji da moraju na sebe da preuzmu obuku kadrova i da na neki način priuče radnike za posao", ukazao je nemački ambasador.

On je naveo da je, kad je reč o zaposlenju, u Srbiji posebno ugrožena grupa mladih, podsetivši da skoro 50 odsto mladih u Srbiji nema posao.

"Oni su dakle posebno ugrožena društvena grupa, a izlazak iz ekonomske krize može upravo da bude u kvalifikovanoj radnoj snazi", zaključio je Vilhelm.

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Tomislav Jovanović podsetio je na decenijsku saradnju Srbije i nemačke vlade radi unapređenja srednjeg stručnog obrazovanja u Srbiji.

Jovanović je dodao da Srbija mora imati srednji stručni kadar koji će moći da izađe na svetsku utakmicu i udovolji potrebama razvijenog sveta.

"Obrazovanje ne treba da bude samo sebi cilj, već sredstvo za ostvarenje novih ciljeva, a to je zapošljavanje", rekao je Jovanović.

Pomoćnik ministra prosvete Zoran Kostić kazao je da ih nisu iznenadile pritužbe nemačkih investitora i dodao da se zna da postoje profili koji nisu odgovarajući za takvu vrstu privrede.

"Zato smo pozvali nemačku vladu da nam pomogne u razvoju tog zanatskog dela srednjeg stručnog obrazovanja. Odobren je projekat vredan dva miliona evra koji će da obuhvati mašinsku i elektro-struku", rekao je Kostić.

On je dodao da će od naredne godine i u pojedinim srednjim stručnim školama biti uvedena tri ogledna obrazovna profila i to industrijski mehaničar, električar i elektro-instalater.

Konferencija "Pravci razvoja zanatsko-tehničkog srednjeg stručnog obrazovanja i vaspitanja u Srbiji" deo je projekta koji sprovodi nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ i ministarstvo prosvete i druge institucije naše zemlje.