Krstić: Neće biti rebalansa budžeta

"To nije trivijalan zadatak uzevši u obzir da su nam prihodi značajno niži od onog što je planirano rebalansom. Mi ograničavamo rashode u onoj meri koliko je to moguće i racionalno, i nadam se da nećemo morati da raditi rebalans do kraja 2013. godine", rekao je Krstić u intervjuu Tanjugu.

On je naglasio da problem sa prihodima mora biti dugoročno rešen i da se zbog toga rade detaljne analize kako smanjiti sivu ekonomiju i povećati efikasnost naplate poreza.

"Vidimo da efikasnost naplate značajno opada od 2011. godine na ovamo, i to je nešto na čemu moramo da radimo, jer ako to ne budemo zaustavili neće nam puno vredeti povećavanje poreza", naveo je ministar ističući da se na tome intenzivno radi i kroz reorganizaciju rada Poreske uprave i modernizaciju naplate poreza.

Prema rečima Krstića, u godinama kada je naplata poreza bila najbolja, efikasnost naplate PDV-a bila je na nivou od oko 85 posto, a sada je između 73 i 75 odsto.

"Budžetom za 2014. godinu predviđen je pomak od dva posto, znači efikasnost bi bila povećana na 75 do 77 odsto, što je daleko lošije od onoga što smo mi kao država ranije imali, a, naravno, lošije i od onoga na šta bi trebalo da ciljamo", naveo je on.

Odgovarajući na primedbe da je deficit budžeta na konsolidovanom nivou u 2014. godini povećan umesto da bude smanjen, Krstić je istakao da je razlog tome što su prvi put objavljene realne cifre koje uključuju i troškove "ispod crte".

On je objasnio da je u narednoj godini u budžetu predviđen novac za dokapitalizaciju državnih banaka, kao i za preuzete obaveze iz prošlosti, odnosno garancije izdavane javnim preduzećima, koje moraju da budu otplaćene.

"Hteli smo da podignemo transparentnost i da priznamo situaciju takvom kakva jeste, kako bi smo mogli da se suočimo sa veličinom problema koje smo počeli da rešavamo počev od ovog budžeta, i dugoročnije, Fiskalnom strategijom", rekao je ministar.

Krstić je rekao i da će milijardu dolara od izdavanja evroobveznica biti iskorišćeno za pokrivanje budžetskog deficita, odnosno za funkcionisanje države - za isplatu plata, penzija, i drugih rashoda, kao i za investicione projekte koji su predviđeni budžetom, kako u ovoj, tako i u 2014. godini.

"Mi smo se zadužili, upravo, uzimajući u obzir da idemo u lošije makrofinansijske uslove, zadužili smo se i za jedan deo 2014. godine. To nam povećava javni dug za oko tri do četiri odsto bruto domaćeg proizvoda i završićemo godinu tamo gde smo i planirali na početku godine - sa javnim dugom iznad 60 odsto BDP-a", napomenuo je ministar.

On je naglasio da je izdavanje evro-obveznica u iznosu od milijardu dolara deo onoga što je i planirano Zakonom o budžetu i rebalansom za 2013. godinu.

"Ne možemo mi da budemo srećni, niti da slavimo izdavanje evro-obveznica, ali zadovoljni smo tražnjom koju smo imali. Zadovoljni smo kupovinom, to je na nivou koju smo planirali, i sada moramo da u budućnosti radimo na tome da smanjimo potrebu za zaduživanjem, što naravno ne možete da uradite odmah, naročito za ovakvim zaduživanjem za finansiranje fiskalnog deficita i refinansiranje dugova", objasnio je Krstić.

On je naglasio da je od mogućih izvora zaduživanja u sledećoj godini kredit iz Ujedinjenih Arapskih Emirata kao jedan od najpovoljnijih na listi, kako zbog grejs perioda, tako i zbog ročnosti i kamatne stope.

"Mi se nadamo i računamo na taj kredit, u sklopu saradnje sa UAE, koja, kao što smo svi svedoci, napreduje na brojnim poljima, poslednjih šest do 12 meseci", napomenuo je ministar.

On nije želeo da precizira uslove pod kojima bi Srbija mogla da dobije taj kredit ističući da se o tome razgovara i da će "u svakom slučaju biti najpovoljniji od svih kredita, naročito od ovih na koje možemo da računamo na međunarodnom tržištu poput evrobondova".

Povodom kritika da budžet za narednu godinu nema razvojnu komponentu, Krstić je naveo da će u budžet biti uključeno jeftino finansiranje privrede putem Apeks kredita od evropskih kreditora, a sa domaćim bankama se razmatra najbolji način da se kroz zajedničku saradnju smanje kamatne stope za zaduživanje.

"Ono o čemu se ne priča puno, a što jeste suštinski razvojna komponenta cele ove priče jeste uvođenje makrofiskalne stabilnosti i pokazivanje odgovornosti", napomenuo je on.

"Onog trenutka kad i strani, ali i domaći investitori, i domaće i strane banke, vide da je privreda krenula, da smo na putu koji je jednoznačno određen - ka EU, stvoriće se stabilnost koja će smanjiti rizik poslovanja na našim tržistu i samim tim stvoriti ambijent u kome će i kamatne stope moći da idu nešto niže", istakao je ministar.

On je najavio da će u decembru u Srbiju ponovo doći tehnička misija MMF-a, da srpskim vlastima pruži pomoć u sagledavanju javnih finansija - "kako da kontrolišemo docnje kojih ima u sistemu, kako u republičkom, tako i na lokalnom nivou, kako da bolje planiramo troškove prihode i rashode idući ka programskom budžetu koji planiramo da u potpunosti uvedemo od 2015. godine i drugih tema od ključnog značaja".

"To nisu formalni pregovori o aranžmanu, mi razgovoramo o merama imajući sa naše strane u perspektivi želju za aražmanom", objasnio je Krstić ističući da Srbiji nije potreban novac od MMF-a već da se ide ka aranžmanu iz predostrožnosti.

"Mi bismo želeli aražman sa MMF-om zato što bi nam bio od koristi u smislu potvrđivanja da je ono sa čim smo izašli u javnosti i što sprovodimo dovoljno da nas zaista fiskalno konsoliduje do kraja 2016. i 2017. godine", rekao je ministar.

Fiskalni savet ocenio je danas da ozbiljnost situacije u kojoj se nalaze javne finansije u Srbiji nalaže odlučnije mere od onih koje predviđaju Zakon o budžetu za 2014. i fiskalna strategija.