Kako to da već nismo u EU?

Naime, Novosti podsećaju da je jedan od tipičnih koraka kojima smo zakoračili ka Starom kontinentu bilo uvođenje železničkog saobraćaja.

Prva pruga pružila se ka Nišu 1884. godine, a nedugo zatim u saobraćaj je pušten i železnički most preko Save koji nas je povezao sa Austrougarskom i centralnom Evropom.

Sasvim logično, uz izgradnju pruge Beogradu je bila potrebna i železnička stanica, a ministarstvo građevina odredilo je lokaciju u tadašnjoj Bari Veneciji, pustom i močvarnom delu ondašnjeg Beograda.

"Kralj Milan Obrenović je u aprilu 1883. godine položio kamen temeljac za ovo zdanje", kaže za "Novosti“ Tomislav Nikodijević iz Muzeja železnice.

Projekat za zgradu glavne stanice napravio je bečki arhitekta Vilhelm fon Flatih, dok je na definitivnoj razradi projekta radio arhitekta Dragiša Milutinović.

Zavod za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda izdao je i prigodnu publikaciju vezanu za ovo zdanje, u kojem piše da je izvođenje radova povereno preduzimačima Nejšlosu i Frajndu, koji su imali obavezu da izgrade i dva glavna i dva sporedna koloseka u ukupnoj dužini od deset kilometara.

"Još na Berlinskom kongresu određeno je da se Srbija uključi svojom železničkom prugom u ozbiljan koridor koji je trebalo da spoji centralnu Evropu sa Turskom", dodaje Nikodijević.

Zato su radovi bili hitni, a koliko su užurbano radili na izgradnji stanice, najbolje govori podatak da je u 1884. godini na različitim poslovima na ovoj stanici radilo čak 5.575 radnika.

Na kraju, pruga je puštena u rad 1884. godine, a stanica tek godinu dana kasnije. Kada je otvorena pruga ka Nišu, to je bila velika svečanost za grad. Lokomotive je osveštao arhiepiskop beogradski i mitropolit srpski Teodosije, a dva voza su bila spremna za polazak ka Nišu. U ukupno 18 vagona smestilo se oko 200 putnika, a svečanost je kulminirala kada su se sa Beogradske tvrđave oglasili počasni plotuni.

Prvi voz krenuo je u 8.35 ujutro, a u Niš je stigao u 6.23, dok se drugi voz pokvario u Aleksincu, pa je na odredište stigao tek posle deset sati uveče.

Godinu dana kasnije završena je izgradnja i glavne stanice, ali je na njenom pročelju ostala upisana 1884. godina, kada je otpočeo železnički saobraćaj u Srbiji. To je bila jedna od prestižnih, monumentalnih zgrada onog doba, kada Beograd nije imao mnogo takvih građevina, a u ondašnjem malom gradu, od oko 35.000 stanovnika, ovakva stanica bila je nagoveštaj užurbanog progresa i vedre budućnosti.