Neiskorišćeni ekonomski potencijali

Ovaj zaključak doneli su učesnici skupa "Štednja i/ili ekonomski rast i razvoj".

Predsednik Saveta stranih investitora (FIC) Frederik Kuen ocenio je, na skupu povodom 10 godina rada Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA), da bi glavni fokus vlade u narednom periodu na polju ekonomije trebalo da bude primena postojećih propisa i najavljenih reformi.

On je istakao da se FIC zalaže za čitavu listu mera koje bi trebalo preduzeti - od reforme obrazovnog sistema, pravosuđa, sistemskih mera protiv korupcije, preko uvođenja jednakih pravila za sve na tržištu, do reforme javnog sektora.

Mi želimo da sistem omogućava veću konkurenciju, da pravila na tržištu budu predvidiva i transparentna, a neophodna je i makroekonomska stabilnost, kao i smanjivanje budžetskog deficita i javnog duga, rekao je Kuen.

Za profesora FEFA Gorana Pitića ključno pitanje za ekonomuju Srbije je gde naći nove izvore rasta, kako da država postane efikasnija, odnosno kako da bolje iskoristi resurse koje već ima. On je upozorio na neizvesnost koja postoji u privredi i koja sa sobom nosi ozbiljan stepen rizika i poskupljuje poslovanje, ističući važnost nauke i obrazovanja za unapređenje ekonomije.

Predsednik Kluba "Privrednik" Miodrag Kostić naglasio je da Srbija ima prostora za rast, ali ne sa načinom poslovanja i ponašanja kakav je postojao poslednjih 25 godina.

Prema njegovom mišljenju, zemlja se još nalazi u "mentalnoj tranziciji", odnosno o privatnom delu privrede i dalje se priča u negativnom kontekstu, zbog čega bi, kako je rekao, "konačno trebalo reći da smo se opredelili za kapitalizam i za privatno, i da onda odatle izvlačimo rast".

Samo, pitanje je da li je društvo dovoljno dobro organizovano, da li ima dovoljno obrazovanih ljudi koji taj rast mogu da iznesu na svim nivoima, rekao je Kostić i dodao da je pitanje i da li vlada ima dovoljno ljudi sa vizijom koji imaju sliku o tome kuda današnji svet ide i kako da zemlja iskoristi svoje resurse.

Profesor FEFA Nebojša Savić ocenio je da Srbija ima dovoljno potencijala koji mogu da budu osnov za rast, ali da je potrebno mnogo toga uraditi da bi se taj potencijal preneo na rast bruto domaćeg proizvoda po stanovniku.

On je napomenuo da BDP po stanovniku u Srbiji, meren kupovnom snagom, iznosi 10.500 dolara, i zemlja je po tome između 65. i 70. mesta na svetu, ali je po konkurentnosti na 101. mestu.

To ukazuje na ogromnu razliku između potencijala i njihove iskorišćenosti i trebalo bi utvrditi zašto je tako, rekao je Savić, i ocenio da Srbija raspolaže resursima koje ne ume produktivno da upotrebi i zbog toga je na tako niskom mestu po konkurentnosti.