Ljajić predstavio nove zakone

Ministar spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija Rasim Ljajić je, predstavljajući zakon u parlamentu, rekao da se u praksi pokazalo da je rok od tri godine često nedovoljan zbog vođenja složenih postupaka, pribavljanja često obimne dokumentacije, kao i da su pojedini predmeti bili izuzetno kompleksni, što je otklonjeno produženjem roka.

Taj rok može najduže da traje 10 godina od vremena povrede, dodao je ministar.

Izmenama Zakona precizira se i definicija dominantnog položaja učesnika na tržištu - to je do sada bio onaj ko je na tržištu imao 40 ili više odsto učešća, a sada će to biti samo jedan od parametara.

Novim zakonskim rešenjima, ako neko ima i manje od 40 odsto učešća na tržištu može da ima dominantan položaj, a onaj ko ima više od 40 ne mora, jer će se uzeti u obzir i drugi parametri kao što je finansijska snaga učesnika na tržištu, tehnološke prednosti, sturktura tržišta”, naveo je Ljajić.

Mehanizam naplate zatezne kamate na teret sredstava Komisije se otklanja, dodao je on i naveo da je do sada Kimisija u slučaju obaranja njenih odluka na sudu vraćala novac koji je odužela, a iz svojih sredstava vraćala kamate.

“Evropska komisija je smatrala da to utiče na nezavisnost Komisije i otežava njen rad. Sada se sredstva za kamate naplaćuju iz budžeta, a ne sredstava Komisije i namera je da se poveća njena odgovornsot u donošenju odluka”, rekao je ministar.

Kada je reč o izmenama Zakona o elektronskoj trgovini, one bi trebalo da donesu pravnu zaštitu u trgovini elektronskim putem.

Novina u tom zakonu, rekao je Ljajić, jeste da se daje mogućnost tržištnom inspekotru da zabrani pružanje usluga kada je povređen zakon, a obihvati i one koji pružaju usluge u Srbiji, a nemaju sedište u zemlji.

Pojedinačne kazne su povećane i do pet puta, brišu se neke peredbe koje se tiču elektronskog potpisa, a izmene zakona bi trebalo da obezbede preavnu sigurnost.

Ministar Ljajić predstavio je i Predlog zakona o izvozu i uvozu roba dvostruke namene čija je suština harmonizacija sa evropskim standardima, obezbeđivanje čvrste kontrole i eliminisanje neželjenog izvoza i trgovine tim proizvodima.

Kontrolisanom robom dvostruke namene smatra se roba koja pored civilne može da ima i vojnu namenu.

Ljajić je među novinama, u odnosu na važeći zakon, naveo uvođenje pojma sveobuhvatne klauzule, što znači da se proširuje lista roba koje mogu da služe dovstrukoj nameni i za koju se mora tražiti dozvola nadležnih institicija.

Na toj odredbi, precizirao je, posebno je insistirala EU.

“Uvodi se obaveza pribavljanja dozvole za pružanje brokerskih usluga i usluga tehničke pomoći. Rok važenja dozvole do sada je bio godinu dana, sada se ostavlja mogućonost automatskog produženja na još šest meseci, što je takođe novina”, rekao je Ljajić.

Prema njegovim rečima, rok za odlučivanje po zahtevima za izvoz je 10 dana od dobijanja posebne saglasnosti Ministarstva trgovine, što znači da je ukupan rok da se odgovori zna zahtev mesec dana.

“U tom roku saglasnost moraju da daju Ministarstvo odbrane, MUP, MIP i BIA, a od tog dana, u roku od 10 dana, Ministarstvo spoljne trgovine mora da da konačno rešenje , odnosno dozvolu za izvoz, odnsono uvoz”, rekao je ministar.

Ljajić je naveo da je tu ostavljena i mogućnost da se u određenim sitacijama po skraćenoj proceduri i bez pribavljenih svih saglasnosti izda dozvola i to kada je reč o izvozu ili uvozu robe za potrebe Republike Srbije ili druge države, kada se radi o pružanju humanitarne pomoći ili donacijama u hitnim slučajevima.

“Moguća je i izmena već izdate dozvole”, rekao je Ljajić.

Ljajić je obrazložio i tri međunarodne ratifikacije - potvrđivanje Sporazuma između Vlade Srbije i Vlade Azerbejdžana o saradnji u oblasti informacionih i komunikacionih tehnologija, kao i dva sporazuma sa kraljevinom Maroko o uzajamnom podsticanju i zaštiti ulaganja i o osnivanju Mešovite komisije za trgovinu, ekonomsku i naučno-tehnološku sasradnju.