Uspešne ekonomije srpskih manastira

Monaška bratstva proizvode vrhunske rakije, ali i sir, med, čajeve, lekovita bilja...

Manastir Tvrdoš, nedaleko od Trebinja, redovna je stanica za hiljade pravoslavnih vernika, ali i mnogih koji nemaju mnogo zajedničkog sa duhovnim životom. Među bedeme srednjovekovnog manastira oni svraćaju zbog vrhunskog vranca, merloa ili čuvene hercegovačke žilavke. Posetioci naklonjeniji ovozemaljskim dobrima, pre nego ikone i putire, šacuju neku od više hiljada flaša tvrdoškog šardonea, loze ili travarice sa Popovog polja.

Po bogatoj ponudi vina i rakije, manastir Tvrdoš ne zaostaje za drugim manastirima Srpske pravoslavne crkve. Osim što su jezgra duhovnosti, molitve i smirenja, monaška bratstva su i uspešne manufakture koje proizvode niz jedinstvenih proizvoda - vina, rakije, sira, meda, lekovitog bilja, čajeva, ulja... Pored poljoprivrednih proizvoda, hrane i pića, u manastirima se izrađuju i ikone, brojanice, drveni krstići i niz drugih verskih suvenira. Prodajom ovih proizvoda izdržavaju se monaške zajednice. Među eparhijama SPC čak desetak je poznato po izuzetno kvalitetnom vinu. Pored zahumsko-hercegovačke, vino sa crkvenom etiketom proizvodi se i u bačkoj, raško-prizrenskoj, dalmatinskoj, sremskoj episkopiji, kao i u Mitropoliji crnogorsko-primorskoj.

"Jedan od osnovnih principa monaških zajednica još od najstarijih vremena jeste i ekonomska samostalnost" - objašnjava Milutin Nestorović, istoričar.

"Današnja proizvodnja i prodaja vina, rakije ili hrane samo je sitan trag nekadašnje snage monaških zajednica. Njihova moć u prošlosti zasnivala se na velikim posedima i prvilegijama koje su manastiri uživali. Tradicija proizvodnje nije napuštena ni danas, a roba koja nastaje trudom monaha rado se kupuje."

Na vinskoj mapi Srbije manastir Dečani je upisan zlatnim slovima. Njegovi podrumi u Dečanskoj vinici vekovima su mesto sazrevanja najboljih sorti vina. Pored vinogradarstva, monasi se na manastirskoj ekonomiji bave i stočarstvom, a njive oko manastira su uzorane i zasejane žitom i povrćem. Nadaleko je čuven i sir koji pravi dečansko bratstvo, a veliku stavku u prihodima ove svetinje zauzima prodaja ikona. One nastaju u sopstvenoj ikonopisačkoj radionici, a pored pravoslavnih vernika, kupuju ih i stranci kojima se dopada vizantijska umetnost ikona.

Pored standardnih ekonomija, na kojima monasi gaje stoku i seju žitarice, poslednjih godina je sve popularnija proizvodnja organske hrane. U zdravim namirnicama šansu je zapazilo i bratstvo manastira Ilinje kod Šapca, gde se na 22 hektara zemljišta gaji zdrava pšenica, ali se bave i uzgojem pilića i spravljanjem likera.

"Primenjujemo specijalno organsko đubrivo, a žito koje gajimo ne đubri se nikakvim drugim đubrivom niti se tretira bilo kakvim herbicidima" - kaže arhimandrit Isaija iz manastira Ilinje.

Aronija koja se gaji u manastiru Kovilj biljka je koja ima izuzetna lekovita svojstva. Proizvodi od nje još uvek su retki na na našem tržištu i uglavnom se naručuju na internetu. Reč je o izuzetno skupim proizvodima, a na primer, litar soka od ove biljke košta 30 evra. Na uzgoju aronije u Kovilju trenutno radi tridesetak stalno zaposlenih radnika, a očekuje se da na plantaži sibirske crne borovnice bude uposleno i po stotinu sezonskih radnika. Proletos je posađeno 10.000 sadnica ove biljke, a namera bratstva ove svetinje jeste da se u što većoj meri okrenu proizvodnji lekovitog bilja i zdrave hrane.