Kako "Danas" piše, to znači da su opštine i gradovi u obavezi su da do kraja novembra objave prosečne cene kvadrata u svakoj zoni, odnosno da obaveste građane i privredu po kojoj stopi će naplaćivati porez na imovinu.
Zakonom je, inače, utvrđena maksimalna stopa od 0,4 odsto na stambene objekte, ali je do sada nisu obračunavale sve opštine i gradovi. Poreski obveznici strahuju, čini se s razlogom, da bi lokalne samouprave manjak u kasi, nastao između ostalog i zbog sve slabije naplate poreza na zarade,
mogle da kompenzuju povećanjem nameta na imovinu.
Spekuliše se, takođe, da bi najavljene izmene u sistemu oporezivanja mogle da se vrate kao bumerang, tako što će umanjiti procenat naplate koji se sada kreće u proseku oko 46 odsto. Aleksander Grunauer, vođa projekta u Nemačkoj organizaciji za međunarodnu saradnju GIZ, tvrdi da će poreska reforma, koja će se primenjivati od 1. januara 2014, biti „budžetski neutralna“, što znači da poreske obaveze građana, u proseku, neće biti više nego ove godine. On, međutim, ne isključuje mogućnost da će realna tržišna vrednost nekretnina u ekstra zoni biti iznad, do sada važeće, poreske osnovice.
- Vlasnici skupih nekretnina moraće da se pomire s činjenicom da će plaćati veći porez, dok vlasnici imovine u perifernim zonama mogu da prođu i sa manjim poreskim opterećenjem. Veoma je važno da sistem oporezivanja imovine bude pravičan, ali i da postoji svest o tome da porez mora da se plati, pre svega zato što tim novcem lokalne samouprave poboljšavaju kvalitet života svojih građana, ulažući ga u komunalnu i drugu infrastrukturu. Za razliku od dosadašnje prakse lokalne poreske administracije će, od naredne godine, samostalno, na osnovu svih raspoloživih izvora podataka, poput onih koje nudi zvanična statistika, ali i agencije za promet nekretnina, a tu je i podatak o naplaćenom porezu na prenos apsolutnih prava, moći pravičnije da određuju cenu kvadrata. Na lokalnim samoupravama je i odluka da li će odobravati umanjenje na ime amortizacije - kaže za Danas Grunauer.
Prema podacima Uprave za trezor, od poreza na imovinu (ne računajući zemljište, akcije i udele) od građana je do 30. juna 2013. naplaćeno 4.181.755.000 dinara i raspoređeno budžetima lokalnih samouprava. Rezultati istraživanja koje je Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ) sprovela u saradnji sa FREN-om, od 2006, kada je ovaj posao prešao u nadležnost lokalnih samouprava, naplata poreza na imovinu realno je porasla u proseku za 46 odsto. I to je pozitivan trend. Problem je, međutim, što takva kretanja nisu zabeležena u svim opštinama. Preciznije rečeno, najveći rast prihoda od poreza na imovinu zabeležen je u 2008. i 2010. godini, dok je u prvoj godini nakon prebacivanja ovog poreza u nadležnost lokalnih samouprava učinak bio skromniji. Najveći realan rast prihoda od poreza na imovinu zabeležen je u Beogradu - čak 82 odsto, što je znatno iznad proseka na nivou Republike (46 procenata), dok su ostali gradovi u Srbiji zabeležili znatno manji rast koji se kretao u proseku oko 21 odsto.
- Naše iskustvo sa terena pokazuje da procenat naplate poreza na imovinu najvećim delom zavisi od političke volje, odnosno od spremnosti predsednika opštine, ili gradonačelnika, da podrži lokalnu poresku administraciju u nastojanju da naplati porez na sve nekretnine u opštini. Važno je i da se povremeno proverava stanje nekretnina, odnosno da li je neko nešto dozidao. Kako bismo pomogli opštinama da naprave što tačniju evidenciju nekretnina, mi ćemo u narednom periodu uložiti oko 40.000 evra u popisivanje imovine na terenu. Plan je da se na tri meseca zaposle ljudi koji će ići od ulice do ulice, i beležiti promene koje su se desile od poslednjeg popisa - ističe naš sagovornik.
Procenjuje se da u Srbiji ima više od 1,3 miliona divlje izgrađenih objekata koji uglavnom nisu obuhvaćeni sistemom oporezivanja jer nisu legalizovani. Doduše, zakonom je predviđena obaveza plaćanja poreza na imovinu bez obzira na to da li je objekat legalan ili ne, ali u praksi to je mrtvo slovo na papiru. Grunauer podseća da je van evidencije čak 22 odsto kuća za stanovanje i 15 odsto poslovnog prostora, što upućuje na zaključak da ima prostora za povećanje obuhvata poreza na imovinu. „Ali, iz perspektive građana posmatrano, još bitnije je da ista pravila važe za sve. U tom slučaju se ne bi moglo dogoditi da neko ne plaća porez na imovinu zato što je njegova nekretnina van evidencije poreske uprave. Švajcarska, zemlja iz koje ja dolazim, važi za stabilnu državu između ostalog zato što se tamo zakoni, bez pardona, primenjuju na sve građane podjednako“, kaže Grunauer i dodaje da je u Švajcarskoj, gde je građanska svest veoma izražena, utaja poreza ozbiljan prekršaj. Činjenica da se gotovo petina objekata u Srbiji ne oporezuje, jer vlasnici tih nekretnina ne osećaju potrebu da ih prijave poreskim organima, najbolji je dokaz na kom je nivou finansijska disciplina.
Švajcarski model
U Švajcarskoj svaka porodica dobije na kraju godine formular u papirnoj formi (može i u elektronskoj) u koji unosi podatke o zaradama, dugovanjima, ali i podatke o imovini i nepokretnostima. Popunjeni formular dostavlja se kantonalnoj poreskoj upravi najkasnije do 31. marta naredne godine. Na osnovu visine primanja, vrednosti imovine, mogućih zaduživanja i broja članova porodice, poreska uprava, na transparentan način, utvrđuje visinu poreza. Švajcarska primenjuje progresivni model oporezivanja. To praktično znači: što veća primanja, ili vrednost imovine, to viša stopa poreza. Ali i što veći broj članova porodice, to niži porez na isti iznos zarada i vrednost imovine. Ovaj način oporezivanja može da funkcioniše samo ukoliko građani znaju da se davanje lažnih podataka sankcioniše drakonskim kaznama - kaže Aleksander Grunauer, vođa projekta u GIZ-u.
Užice: Veći porez, manji prihod u budžetu
Porez na imovinu u Užicu naplaćuje se po najvišoj stopi od 0,4 odsto. Zanimljivo je, međutim, da se iznos poreza, nakon izmena i dopuna poreskih zakona, povećao, ali se uprkos tome, prihod od naplate tog poreza smanjio. Zakonom je bilo predviđeno da porez za 2011. i 2012. godinu može biti utvrđen u iznosu ne većem od 60 odsto u odnosu na poresku obavezu utvrđenu 2010. godine. To znači da se poreskim obveznicima obračunavao stvarni porez, ali se, zbog navednog zakonskog ograničenja, nije naplaćivao u tom, već u manjem iznosu. Nakon dve godine, obračunati iznos i iznos za naplatu su se izjednačili, pa je to razlog zbog čega je u ovoj godini iznos poreza uvećan.
S druge strane, teška ekonomska kriza, besparica i nezaposlenost, uslovili su slabiju naplatu, pa je i zbog toga manje novca u užičkom budžetu. Prema podacima Gradske uprave za finansije, računovodstvo i privredu, umesto planiranih 170 miliona dinara, do 13. avgusta u budžet se od poreza na imovinu slilo nešto više od 83,7 miliona dinara. Procene su da će do kraja godine biti inkasirano još oko pedeset miliona dinara, što ukazuje na nesklad između planiranog i naplaćenog poreza, i što će, najverovatnije, biti povod za rebalans budžeta.
Kao kriterijumi za utvrđivanje poreske osnovice, uzeti su u obzir tržišna vrednost imovine i korektivi koji zavise od lokacije imovine. Tu vrednost, kako ističu u gradskoj upravi, moguće je utvrditi na tri načina, odnosno prema podacima Poreske uprave, Repubilčkog zavoda za statiskiku ili investitora. Ali, kako ti podaci ne predstavlja realnu tržišnu vrednost, zbog sve slabijeg prometa,ili zastarelosti zvaničnih podataka, u toj upravi su se odlučili za uvećanje od oko deset odsto, odnosno za iznos inflacije. Po tom modelu, Skupština grada je odlučila da vrednost kvadratnog metra stanbenog prostora bude 57.445, a poslovnog prostora 202.748 dinara. Kvadrat u zgradama za odmor procenjen je na 70.398 dinara, dok u garažama i drugim građevinskim objektima vredi 39.423 dinara. Za zemljište je utvrđena cena od 22.572 dinara.
Nenad Kovačević Kragujevac: Stopa naplate oko 85 odsto
Porez na imovinu u Kragujevcu se naplaćuje na osnovu cene kvadratnog metra koja se množi sa površinom objekta. Načelnica Poreskog odeljenja Kragujevac Mirjana Jevđić Stanarčić kaže za Danas da ta dva elementa formiraju tržišnu vrednost, koja se umanjuje za iznos amortizacije, kao i za koeficijent lokacije (selo, ili grad) i koeficijent kvaliteta nekretnine (broj bodova). Tako se dobija poreska osnovica, na koju se primenjuje poreski kredit od maksimalno 50 odsto, u zavisnosti od toga da li vlasnik živi ili ne živi u objektu koji se oporezuje. Na tako dobijeni iznos, primenom stope od maksimalno 0,40 odsto, dobija se ukupan iznos poreza.
- Za imovinu fizičkih lica u Kragujevcu izdato je 54.590 rešenja kojima je obuhvaćeno 68.244 objekta, a razrez za 2013. godinu iznosi 201 milion dinara. Na osnovu razreza za 2012, u prva dva kvartala, naplaćeno je 73 miliona dinara, što na osnovu prošlogodišnjih parametara predstavlja 85 odsto naplate poreza. O parametrima na osnovu ovogodišnjeg razreza možemo da govorimo tek nakon trećeg kvartala, odnosno posle 15. avgusta, kada se po uručenju rešenja plaća razlika za prva dva kvartala, i izmiruju obaveze za treće tromesečje - pojašnjava Mirjana Jevđić Stanarčić, napominjući da se u Kragujevcu primenjuje stopa poreza na imovinu od 0,20 odsto.
Naša sagovornica ističe da su, generalno posmatrano, porezi na inovinu veoma niski i da je u situaciji kada, na primer, vlasnik kuće od 150 kvadrata u centru Kragujevca plaća godišnje 6.000 dinara, o visokim iznosima apsurdno i govoriti. U Poreskom odeljenju Kragujevac slažu se sa konstatacijom da će, novim propisima predviđeno utvrđivanje cene kvadrata po zonama, za neke vlasnike nekretnina značiti veći iznos poreza na imovinu.
Zoran Radovanović Zrenjanin: Amortizacija uvećala poreze vlasnika starih nekretnina
Zrenjaninci spadaju u revnosne platiše poreza na imovinu, na šta ukazuje podatak gradske poreske službe da stopa naplate iznosi 80 odsto. Najbolje platiše su penzioneri, a među dužnicima dominiraju vlasnici većeg broja nekretnina zbog kojih mora da se primenjuje prinudna naplata, blokadom računa, plata ili penzija. Grad Zrenjanin utvrđuje tržišnu vrednost imovine građana, na osnovu parametara Poreske uprave Srbije i Republičkog zavoda za statistika, i prema datim kriterijumima određuje se poreska osnovica. Maksimalna, zakonom predviđena, stopa iznosi 0,4 odsto, a u Zrenjaninu se već godinama unazad primenjuje stopa od 0,3 odsto.
- Osnovica koja se koristi za izračunavanje poreza na imovinu znatno je ispod tržišne vrednosti, ali na tu osnovicu utiču još neki parametri, poput lokacije i amortizacije. Zakonodavac je utvrdio maksimalnu stopu amortizacije od 40 odsto i najveću razliku u poreskim rešenjima za ovu godinu, odnosno uvećanje poreza, uočili su građani koji poseduju stare objekte, upravo zbog amortizacije. Vlasnici koji žive u tim nekretninama mogu da računaju na umanjenje poreza od 50 odsto - objašnjava za Danas Nikolina Šefreze, šefica Odseka za lokalnu poresku administraciju.
Objašnjenje za gotovo duplirane iznose poreza na imovinu vlasnika starih nekretnina leži, između ostalog, i u činjenici da su kod nekih vlasnika nekretnina neplaćene rate iz prošle godine unete u kompletan dug prema poreskoj administraciji.
- Iako se neki od građana žale na visoke poreze, činjenica je da je u odnosu na 2012, kad je vlasnik stana od 80 kvadratnih metara u naselju 4. jul trebalo da plati porez od 2.700 dinara, ove godine ta stavka u njegovom kućnom budžetu uvećana na 3.500 dinara. Ono na šta se građani često žale jeste da su porezi različiti za identične stanove, navodeći primer komšija. Dve identične nepokretnosti ne moraju imati isti porez. Na to utiču brojni parametri, kvalitet stana, opremljenost, činjenica da li u njemu vlasnik živi ili ne, pa su zato često porezi različiti - objašnjava Nikolina Šefreze i podseća da će se od naredne godine utvrđivati stvarna tržišna vrednost imovine.
Miroslava Pudar - See more at: http://www.danas.rs/dodaci/biznis/veci_nameti_na_vile_i_luksuzne_stanove.27.html?news_id=266193#sthash.JBz9UpZE.dpuf
Užice: Veći porez, manji prihod u budžetu
Porez na imovinu u Užicu naplaćuje se po najvišoj stopi od 0,4 odsto. Zanimljivo je, međutim, da se iznos poreza, nakon izmena i dopuna poreskih zakona, povećao, ali se uprkos tome, prihod od naplate tog poreza smanjio. Zakonom je bilo predviđeno da porez za 2011. i 2012. godinu može biti utvrđen u iznosu ne većem od 60 odsto u odnosu na poresku obavezu utvrđenu 2010. godine. To znači da se poreskim obveznicima obračunavao stvarni porez, ali se, zbog navednog zakonskog ograničenja, nije naplaćivao u tom, već u manjem iznosu. Nakon dve godine, obračunati iznos i iznos za naplatu su se izjednačili, pa je to razlog zbog čega je u ovoj godini iznos poreza uvećan.
S druge strane, teška ekonomska kriza, besparica i nezaposlenost, uslovili su slabiju naplatu, pa je i zbog toga manje novca u užičkom budžetu. Prema podacima Gradske uprave za finansije, računovodstvo i privredu, umesto planiranih 170 miliona dinara, do 13. avgusta u budžet se od poreza na imovinu slilo nešto više od 83,7 miliona dinara. Procene su da će do kraja godine biti inkasirano još oko pedeset miliona dinara, što ukazuje na nesklad između planiranog i naplaćenog poreza, i što će, najverovatnije, biti povod za rebalans budžeta.
Kao kriterijumi za utvrđivanje poreske osnovice, uzeti su u obzir tržišna vrednost imovine i korektivi koji zavise od lokacije imovine. Tu vrednost, kako ističu u gradskoj upravi, moguće je utvrditi na tri načina, odnosno prema podacima Poreske uprave, Repubilčkog zavoda za statiskiku ili investitora. Ali, kako ti podaci ne predstavlja realnu tržišnu vrednost, zbog sve slabijeg prometa,ili zastarelosti zvaničnih podataka, u toj upravi su se odlučili za uvećanje od oko deset odsto, odnosno za iznos inflacije. Po tom modelu, Skupština grada je odlučila da vrednost kvadratnog metra stanbenog prostora bude 57.445, a poslovnog prostora 202.748 dinara. Kvadrat u zgradama za odmor procenjen je na 70.398 dinara, dok u garažama i drugim građevinskim objektima vredi 39.423 dinara. Za zemljište je utvrđena cena od 22.572 dinara.
Kragujevac: Stopa naplate oko 85 odsto
Porez na imovinu u Kragujevcu se naplaćuje na osnovu cene kvadratnog metra koja se množi sa površinom objekta. Načelnica Poreskog odeljenja Kragujevac Mirjana Jevđić Stanarčić kaže za Danas da ta dva elementa formiraju tržišnu vrednost, koja se umanjuje za iznos amortizacije, kao i za koeficijent lokacije (selo, ili grad) i koeficijent kvaliteta nekretnine (broj bodova). Tako se dobija poreska osnovica, na koju se primenjuje poreski kredit od maksimalno 50 odsto, u zavisnosti od toga da li vlasnik živi ili ne živi u objektu koji se oporezuje. Na tako dobijeni iznos, primenom stope od maksimalno 0,40 odsto, dobija se ukupan iznos poreza.
- Za imovinu fizičkih lica u Kragujevcu izdato je 54.590 rešenja kojima je obuhvaćeno 68.244 objekta, a razrez za 2013. godinu iznosi 201 milion dinara. Na osnovu razreza za 2012, u prva dva kvartala, naplaćeno je 73 miliona dinara, što na osnovu prošlogodišnjih parametara predstavlja 85 odsto naplate poreza. O parametrima na osnovu ovogodišnjeg razreza možemo da govorimo tek nakon trećeg kvartala, odnosno posle 15. avgusta, kada se po uručenju rešenja plaća razlika za prva dva kvartala, i izmiruju obaveze za treće tromesečje - pojašnjava Mirjana Jevđić Stanarčić, napominjući da se u Kragujevcu primenjuje stopa poreza na imovinu od 0,20 odsto.
Naša sagovornica ističe da su, generalno posmatrano, porezi na inovinu veoma niski i da je u situaciji kada, na primer, vlasnik kuće od 150 kvadrata u centru Kragujevca plaća godišnje 6.000 dinara, o visokim iznosima apsurdno i govoriti. U Poreskom odeljenju Kragujevac slažu se sa konstatacijom da će, novim propisima predviđeno utvrđivanje cene kvadrata po zonama, za neke vlasnike nekretnina značiti veći iznos poreza na imovinu.
Zrenjanin: Amortizacija uvećala poreze vlasnika starih nekretnina
Zrenjaninci spadaju u revnosne platiše poreza na imovinu, na šta ukazuje podatak gradske poreske službe da stopa naplate iznosi 80 odsto. Najbolje platiše su penzioneri, a među dužnicima dominiraju vlasnici većeg broja nekretnina zbog kojih mora da se primenjuje prinudna naplata, blokadom računa, plata ili penzija. Grad Zrenjanin utvrđuje tržišnu vrednost imovine građana, na osnovu parametara Poreske uprave Srbije i Republičkog zavoda za statistika, i prema datim kriterijumima određuje se poreska osnovica. Maksimalna, zakonom predviđena, stopa iznosi 0,4 odsto, a u Zrenjaninu se već godinama unazad primenjuje stopa od 0,3 odsto.
- Osnovica koja se koristi za izračunavanje poreza na imovinu znatno je ispod tržišne vrednosti, ali na tu osnovicu utiču još neki parametri, poput lokacije i amortizacije. Zakonodavac je utvrdio maksimalnu stopu amortizacije od 40 odsto i najveću razliku u poreskim rešenjima za ovu godinu, odnosno uvećanje poreza, uočili su građani koji poseduju stare objekte, upravo zbog amortizacije. Vlasnici koji žive u tim nekretninama mogu da računaju na umanjenje poreza od 50 odsto - objašnjava za Danas Nikolina Šefreze, šefica Odseka za lokalnu poresku administraciju.
Objašnjenje za gotovo duplirane iznose poreza na imovinu vlasnika starih nekretnina leži, između ostalog, i u činjenici da su kod nekih vlasnika nekretnina neplaćene rate iz prošle godine unete u kompletan dug prema poreskoj administraciji.
- Iako se neki od građana žale na visoke poreze, činjenica je da je u odnosu na 2012, kad je vlasnik stana od 80 kvadratnih metara u naselju 4. jul trebalo da plati porez od 2.700 dinara, ove godine ta stavka u njegovom kućnom budžetu uvećana na 3.500 dinara. Ono na šta se građani često žale jeste da su porezi različiti za identične stanove, navodeći primer komšija. Dve identične nepokretnosti ne moraju imati isti porez. Na to utiču brojni parametri, kvalitet stana, opremljenost, činjenica da li u njemu vlasnik živi ili ne, pa su zato često porezi različiti - objašnjava Nikolina Šefreze i podseća da će se od naredne godine utvrđivati stvarna tržišna vrednost imovine.
Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja,
stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.
Komentari 4
Pogledaj komentare