Omča oko vrata srpske privrede

S druge strane, bankari se “vade” da ogromnom delu ovdašnjih preduzeća ne mogu odobravati pozajmice jer posluju veoma loše te je rizik da neće moći da vrate kredite sasvim izvestan, piše Dnevnik.

U prvim godinama posle 2000, banke su delile kredite širokom rukom, i tada uz vrlo visoke kamate. Na to je, osim lošeg privrednog ambijenta i opšte poslovne nesigurnosti koja “krasi” Srbiju, uticalo i to što su banke – pokušavajući da izvuku novac iz slamarica građana nepoverljivih nakon sloma finansijskog sistema devedesetih godina prošlog veka – podizale kamatne stope na štednju pa je logično bilo da tako kupljen novac ne mogu jeftino deliti privredi. Nakon početka ekonomske krize i sve brojnijih slučajeva da preduzeća nisu u stanju da vraćaju pozajmice, banke su postale krajnje nepoverljive pa smo došli u situaciju da novac stoji u bankama neupotrebljen a da se privreda davi u besparici.

Privrednici, međutim, umeju da kažu da su banke u Srbiji povlašćene, da zapravo gospodare domaćim finansijsko-privrednim sistemom te da su sav rizik međusobnog poslovanja prebacile na preduzeća. Oni navode da se uz kamate koje banke nude domaćim kompanijama, a koje neretko prelaze 20 posto na godišnjem nivou, ne može poslovati i da profitne stope uz koje bi bilo moguće vraćati takve kredite može imati samo narkoindustrija.

Jedan od najuglednijih domaći menayera, počasni predsednik “Tarketa” iz Bačke Palanke Nikola Pavičić ukazuje na to da je ključni problem naše ekonomije upravo finansijski sistem u kojem se preduzeća finansiraju po kamatama najvišim u Evropi, što znači da su domaći izvori finansiranja skuplji od onih koje ima konkurencija. Problem je, dodaje Pavičić, i monetarna politika jakog dinara koja destimulišuće deluje na izvozne mogućnosti preduzeća, a bez priliva iz izvoza ne možemo pokrenuti privredu.

"Potrebno je u Zakonu o deviznom poslovanju ukinuti legalizaciju devizne klauzule kod davanja kredita, što je omogućilo bankama da rizik kretanja deviznog kursa prebace na onog ko uzima kredit" – kaže Pavičić za naš list, navodeći da je upravo to razlog zašto imamo kamatne stope veće i od 20 procenata.

"To treba ukinuti, ne samo zato što je štetno već je i nemoralno."

On upozorava na to da će u suprotnom pre ili kasnije i bankarski sistem doživeti slom, zajedno s krahom privrede.

"Dakle, krediti treba da budu dinarski, kurs treba slobodno da se formira i privreda će imati interese da izvozi" – sumira Pavičić.

Po nekim podacima, prosečna kamatna stopa po kojoj se privredi odobravaju pozajmice prelazi 15 procenata, što je najviše od svih evropskih ekonomija. Suočena s krizom i sve težim plasmanom svojih proizvoda, preduzeća nisu u stanju ni da vraćaju ranije uzete kredite pa su maltene u dužničkom ropstvu, uz dugove domaćim i stranim bankama koji prelaze 20 milijardi evra. U takvoj situaciji kompanije ni ne razmišljaju o novim ulaganjima i sada sigurno ne može biti reči o nekom novom investicionom ciklusu koji bi izvukao srpsku privredu iz krize. Stvar dodatno otežava činjenica da ni neki drugi uobičajeni načini finansiranja privrede, kao na primer berza, u Srbiji ne funkcionišu.

Država je na te probleme privrede do sada reagovala samo kratkoročnim ad hok merama, poput subvencionisanja kredita. Takvi potezi – očigledno – nisu imali mnogo uspeha, a postoje primedbe i da su nemoralni, s obzirom na to da su se takvi krediti delili diskrecionim odlukama, čime je narušeno ustavno pravo na poslovanje pod jednakim uslovima.

Država nekim svojim drugim merama dodatno pogoršava situaciju. I sama suočena s manjkom novca u buyetu, država se zadužuje, prodajući svoje hartije od vrednosti domaćim bankama uz relativno visoke kamate. Banke su našle da je taj posao prilično dobro ulaganje: novac će sigurno dobiti nazad, a još će i solidno zaraditi. Na taj način su dobile kanal da plasiraju novac, umesto da leži “mrtav” u nekom trezoru, a da ne moraju da rizikuju poslujući s preduzećima na izdisaju. Tako je država zapravo izvukla novac iz privrede.