Svađa zbog Zakona o radu

Reforma tržišta rada neophodna je kako bi se unapredilo poslovno okruženje, a to se izričito traži i u Programu za reformu javnog sektora. Promenu Zakona o radu već nekoliko godina predlaže Savet stranih investitora, a zahtevu su se pridružila i sva udruženja „domaćih” poslodavaca.

Da bi se promenio, neophodan je pristanak svih članova Socijalnog ekonomskog saveta – poslodavaca, sindikata i države, jer je reč o takozvanom sistemskom zakonu. Ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić je posle nedavnog razgovora sa predstavnicima poslovne zajednice i sindikata izjavio da je „ohrabren činjenicom da i sindikat kaže da zakon mora da se menja.”

"Naš cilj je da promenom tog zakona povećamo zaposlenost i da stvorimo mogućnosti za veće investicije, a da se zadrže svi oni elementi koji štite socijalna prava zaposlenih. Zakon treba da bude strog prema neradnicima, posebno u državnoj upravi i zato će se menjati i Zakon o državnim službenicima" – izjavio je Dinkić.

Nameru ove vlade da promeni Zakon o državnim službenicima kako bi se ratosiljala neradnika u državnoj upravi – svi podržavaju. Ali, stavovi o nužnosti promene Zakona o radu između „sveta kapitala” i „sveta rada” veoma se razlikuju.

Ako je suditi po onome što se od početka razgovora na ovu temu moglo čuti od predstavnika najuticajnijih sindikalnih centrala, sa izmenama Zakona o radu, koje bi trebalo da se usvoje do kraja godine, ipak neće ići lako.

Poslodavci tvrde da je on smetnja održivom poslovanju, većem investiranju i zapošljavanju, da gasi firme i radna mesta. Sindikati su ubeđeni da zahtevane izmene Zakona o radu ne bi poboljšale uslove poslovanja, već bi samo dodatno skratile listu preostalih prava radnika. Na to neće pristati.

Ministarstvo rada je sročilo spisak traženih promena, a socijalni partneri su pristali da pregovaraju o predloženim izmenama. Osnovana je radna grupa, koja upravo zaseda ali, kako se nezvanično saznaje, sada se dogovara predlog teksta novog zakona o štrajku. Početak pregovora o izmenama Zakona o radu očekuje se u julu.
Izmenom postojećeg Zakona, poslodavci bi prvo omogućili lako otpuštanje i lako zapošljavanje.

"Važeći Zakon je napravljen po meri državne birokratije i velikih javnih preduzeća" – kaže Dušan Korunoski, generalni sekretar Unije poslodavaca.

"Mala preduzeća čine 98,5 odsto privrede, sa pet do deset zaposlenih. Ona ne mogu da zapošljavaju doktore pravnih nauka kako bi se striktno poštovala procedura koju je izmislila birokratija da bi opravdala svoja radna mesta. Naši protivnici nisu sindikati, mi smo na istoj strani, već državna birokratija koja razmišlja samo do sledećih izbora. Mi gledamo na duži rok."

Zoran Mihajlović, potpredsednik Veća Samostalnih sindikata Srbije, kaže da njegov sindikat može da prihvati samo izmene koje će unaprediti položaj zaposlenih i omogućiti veće zapošljavanje. Jer, „u Srbiji se ne poštuje ni Ustavom zagarantovano pravo na život od svog rada dostojan čoveka i da će preostala radnička prava braniti svim raspoloživim sredstvima”.

" Radio sam u „Zastavi” i znam da Zakon o radu nije smetao„Fijatu” da dođe u Srbiju. Sa privrednim rastom, investicijama i novim radnim mestima biće i manje sive ekonomije. Treba smanjiti državne namete i ukinuti suvišne birokratske procedure" – ukazuje Mihajlović.

"Nepoštovanje zakona i loše pravosuđe jednako škode poslodavcima i zaposlenima. Uostalom, ako je poslodavcima Zakon smetnja da brže otpuštaju radnike, onda nam takvi poslodavci nisu potrebni. Jer, u krizi smo već izgubi 400.000 radnih mesta."

Stav Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost” je da do završetka procesa privatizacije ne treba menjati Zakon o radu.

"Posebno ne menjati odredbe kojima bi se umanjila prava zaposlenih, kao što su zarade, naknade zarada i otpremnine" – kaže Zlata Zec, izvršna sekretarka UGS „Nezavisnost”.

" Zakon ne treba menjati zato što nema nijedne konkretne računice i primera koji bi potvrdili opravdanost uvođenja takozvanih fleksibilnih oblika zapošljavanja. Nećemo dozvoliti izmene Zakona o radu koje bi problem nezaposlenosti rešavale tako što će se zaposlenima koji za puno radno vreme dobiju minimalac, ili manje o toga, uzeti pola, da bi se dalo novozaposlenom, kako bi se sadašnja visoka nezaposlenost prepolovila, a stopa siromaštva udvostručila."

U ,,Nezavisnosti” imaju utisak da kroz izmene Zakona o radu vlada namerava da provede strukturne reforme za unapređivanje poslovnog okruženja pre svega na štetu zaposlenih.

Prosečno štitimo radnička prava

Dr Jelena Žarković-Rakić, docent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, u svojoj analizi Zakona o radu zaključuje da „regulativa tržišta rada u Srbiji nije posebno rigidna u poređenju sa drugim zemljama u regionu Jugoistočne Evrope ili u zemljama OECD-a.”

Svetska banka i OECD su odvojeno izračunavali vrednost „indeksa zakonodavne zaštite zaposlenja” (EPL indeks) u Zakonu o radu Srbije i posmatranim zemljama, a rezultati oba istraživanja nedvosmisleno ukazuju na to da je Srbija negde u sredini.

OECD je utvrdio ponderisanu vrednost indeksa striktnosti zaposlenja za Srbiju u iznosu od 2,4 (na skali od 0 do 6), što Srbiju svrstava u zemlje sa srednjim nivoom striktnosti zaposlenja.

" U svojoj analizi OECD ističe da su neke odredbe u Zakonu striktne, ali se ne sprovode" – ukazuje Jelena Žarković-Rakić.

"Na primer, iako Zakon propisuje da jedna osoba može raditi na određeno vreme kod istog poslodavca najduže jednu godinu, ta odredba se masovno ignoriše, uglavnom bez ikakvih sankcija za poslodavce koji je krše."