NBS iznenadila stručnjake

Referentna kamatna stopa se, kako ocenjuju, temelji samo na sentimentu slabljenja inflacije, ne uzimajući u obzir da se efekti trenutne depresijacije dinara prema evru mogu vrlo lako preliti na maloprodajne cene.

Suprotno očekivanjima na trzištu, Izvršni odbor NBS smanjio je referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena na 11 procenata, što je drugo smanjenje te kamate nakon otpočinjanja ciklusa relaksiranja monetarne politike prošlog meseca.

Slabljenje dinara prema evru, koje je izazvano izlaskom investitora sa tržišta dinarskog duga nakon što vlada nije potpisala sporazum o stend-baj aranžmanu sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), zajedno sa činjenicom da je budžetski deficit u prva četiri meseca 2013. dostigao 62 procenta ukupnog obima planiranog za ovu godinu, uticao je da 14 od 24 analitičara u Blumberg pulu prognozira da će referentna kamata ostati nepromenjena, navodi se u analizi Rajfajzen banke.

Prema saopštenju, odluka NBS poduprta je jenjavanjem inflacije.

Štaviše, imajući u vidu smanjenje spoljnotrgovinskog deficita, kao i deficita tekućeg računa, sadašnje turbulencije na devizom tržištu, prema mišljenju NBS, rezultat su kretanja na globalnom finansijskom tržištu i "pojačane osetljivosti investitora prema preuzimanju rizika".

Svakako, dalji koraci će zavisiti od novih fiskalnih mera čije se donošenje očekuje vrlo brzo.

Šta su pravi koreni sadašnjih tržišnih turbulencija?

Priča počinje krajem prošle godine kada je Vlada usvojila Zakon o budžetu za 2013. godinu, uz predviđanje da će budžetski deficit opasti sa 6,2 odsto u 2012. (godini recesije) na 3,5 procenata ove godine i uz obećanje da neće biti rebalansa u 2013, navode u analizi eksperti Rajfajzen banke.

Malo je igrača tada bilo spremno, dodaju oni, da shvati da budžet nije baš realistično planiran (posebno prihodna strana, pošto je teško očekivati veliki rast prihoda u post-recesionoj godini uprkos povećanju poreskih stopa u oktobru 2012.).

Ovo stoga što je većina investitora težila visokim prinosima, zasnivajući odluke o ulaganjima na:
a) paketu fiskalne konsolidacije koji potvrđuje spremnost vlade da se uhvati u koštac sa reformom javnog sektora,
b) obilju najavljenih direktnih stranih investicija, i
c) političkoj stabilizaciji nakon postignutog sporazuma Beograda i Prištine.

Shodno tome, visoka apresijacija dinara prema evru nije bila rezultat boljih ekonomskih pokazatelja (izuzev izvoza), već priliva portfolio investicija koje su obično privremenog karaktera (traju onoliko koliko i neka dobra priča o zemlji i obrnuto), navodi se u analizi.

S druge strane, prinosi na dinarski dug su padali, ali ne usled poboljšanih fiskalnih pokazatelja, vec usled obilne likvidnosti države (koja potiče od emisija evroobveznica).

"Mi smo, takođe, bili stanovništa da su sve tri gore navedene priče dobar indikator da je vlada spremna da donese teške odluke i promeni ekonomski sistem. Ipak, dublje analize su nagoveštavale da je budžetski gep od 4,5 odsto BDP-a mnogo realističniji scenario, tako da smo očekivali da će se to odraziti preko povećanja prinosa, a ne smanjenja kakvo smo videli ove godine", ističu u Rajfajzen banci. Dok su investitori možda mogli da progutaju priču da je zemlja u "fiskalnoj krizi" pod pretpostavkom da će ova vlada preduzeti hitne mere da bi rešila krizu, odlazak MMF-a iz zemlje bez postignutog dogovora bio je prelomna tačka da investitori počnu da napuštaju tržište dinarskog duga.

"Teško je predvideti šta možemo očekivati u predstojećim sedmicama, kao što smo zatečeni današnjaoj odlukom NBS, koja se temelji samo na sentimentu slabljenja inflacije, ne uzimajući u obzir da se efekti depresijacije dinara prema evru mogu vrlo lako preliti na maloprodajne cene", kažu stručnjaci Rafajzen banke.

Dalje, devizne intervencije (odnosno to što NBS je prodala 85 miliona evra da bi zaustavila slabljenje dinara prema evru) nisu rezultirale stabilizacijom tržišta.

Moguće je da će NBS posegnuti i za trećim instrumentom, odnosno za povećanjem stope dinarskog učešća u obaveznim deviznim rezervama za banke, ali, kako ocenjuju u Rajfazen banci, to bi se dogodilo samo ukoliko se slabljenje dinara uporno nastavi.

"Smatramo da će kurs dinara prema evru i dalje imati sentiment depresijacije dok vlada ne donese novi set mera koji će sprečiti da budžetski deficit premaši nivo od 4,5 odsto BDP-a, uz pozitivnu odluku Evropske unije krajem juna".

Predstojeći period je izazovan pošto će vlada, nakon donošenja jedne teške političke odluke, morati da odlučuje o brojnim teškim ekonomskim odlukama, a jedna od glavnih je otpuštanje zaposlenih u javnom sektoru koji su godinama korišćeni kao lojalno glasačko telo i instrument za osiguranje mesta u parlamentu, ocenjuje se na kraju analize Rajfajzen banke.