Šta donosi izmena poreskih zakona

Prema rečima onih koji su te izmene predložili, novine u poreskoj politici trebalo bi da rasterete privredu, donesu više nameta bogatim građanima, ali isto tako i veće prihode za penzioni fond.

Stručnjaci međutim, misle da povećanje poreza unedogled, predstavlja neizdrživo opterećenje za gradjane, i da to nije rešenje za naše finansijske probleme.

Milica Bisić iz Ministarstva finansija je rekla da se ti zakoni u skupštini mogu očekivati do kraja meseca, a da njihova primena počne već u junu.

Ona je podsetila da izmene poreza na dohodak predvidjaju smanjivanje stope poreza na zarade sa 12 na 10 odsto, povećanje neoporezivog iznosa plate sa sadašnjih 8.776 dinara na 11.000 dinara, kao i podizanje cenzusa za paušalno oporezivanje sa tri na šest miliona dinara.

"Ne postoji pod nikakav novi esktra porez, ne povećavaju se nikakve poreske stope, smanjuju se troškovi rada za privredu". kaže Bisić.

Jednostavno objašnjenje za predstojeće novitete u poreskom sistemu. Promena poreske strukture odnosno povećanje doprinosa i samostalnosti penzionog sistema još u najavi izazvali su najveće interesovanje. Ministarstvo finansija predlaže da stopa poreza na zarade bude smanjena sa 12 na 10 odsto, a da stopa doprinosa za penzijsko-invalidsko osiguranje bude uvećana sa 22 na 24 odsto.

"Ove promene su odmerene tako da u konačnom sama privreda odnsono trošpkovi rada su na godipnjem nivou ,manji negde za milijardu i 700 hiljada dinara dok se dodati prihpdi penzionog po ovom osnovu, za budućih 7 mesei očekuju od od prilike 15 mijardi".

Namera je da se umesto opterećivanja potrošnje više oporezuju nepokretnosti ili prihodi.Predloženim izmenama, nepokretnost se posmata kao kapital, na koji treba da se plati i porez.

"Ako neko živi u Knaze Mihailovoj, i ima 100 ili 1000 kvadrata, i živi tu, to nij epredmet oporezivanja. Ali ako ima dva stana od kojih je jedan u Knez Mihailovoj a drugi negde drugde, znači da živi od zakupnine. Ali za tu zakupninu treba da plati porez. Kao što mi živimo od plata, pa na to plaćamo porez. Kod nas se zaista porez doživljava kao neka kazna koji zla država nameće svojim obveznicima, a istzovremeno se od te države očekuje da finansira sve iu da bude efikasna", kaže Bisić.

Predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća Milan Knežević u izenama poreskog sistema ne vidi poboljšanje već dodatno opterećenje.

"Postiže se veći prihod u budžetu ali ponovo se ne razume notorna činjenica da bvi ne možete povećavati poreze u nedogled i da povećanje poreskih stop ane znači ništa u poreskoj politici. ako građani ne mogu neštio da plaćaju, a veliki deo građana u ovom trenutku ne može da plaća poreske obaveze, kao što nisu mogli da uvaže povećanje PDV pa se smanjila samo u prošlom mesecu promet za 17 posto", kaže Knežević.

Izmene pet poreskih zakona odnose se na zakone o porezu na dobit, o porezu na dohodak, o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, o porezima na imovinu i zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Deo predloženih izmena mogao bi da se nađe pred poslanicima već u maju.