Polovina prevoznika radi na crno

Kako navodi ovaj list, država zbog toga gubi više od 50 miliona dinara.

Malo je onih koji bar jednom nisu seli u ”divlji“ taksi koji vozi po gradu, ili sačekuje putnike na periferiji ne bi li ih pre nekog autobuskog prevoznika po istoj ceni prevezao do susednog grada, konstatuje “Danas”.

Sedanje u ko zna koliko star automobil ili kombi je rizik, jer ”divljake“ ne pokriva nikakvo osiguranje, upozorava ovaj listi i dodaje da to predstavlja još veću štetu za one koji rade legalno, plaćaju porez državi, a plate i doprinose zaposlenima.

Ilegalni prevoznici su, smatra Miroslav Pešić iz ćuprijskog “Velmortansa”, najveći problem u saobraćaju.

“Ovo je jedna od najlošije uređenih oblasti od 2000. pa naovamo. Radimo po zakonima koji su stari i do 20 i 30 godina, a koji su pretrpeli tek neke kozmetičke izmene. Jedan od najvećih problema su divlji taksisti, koji ljude čekaju van stanica i tako uzimaju posao registrovanim prevoznicima”, napominje Pešić za “Danas”.

Osim toga, prevoznici u autobuskom saobraćaju nemaju fiskalne kase, a svaka karta je, napominje on, potencijalni izvor sive ekonomije.

”Kartu štampa svaki prevoznik ponaosob, a novac od prodatih karata u autobusu, ne mora nužno da završi u pazaru. Niko ne može da zna šta se s njima desilo“, ističe sagovornik “Danasa”.

Prevoznici se pravdaju time, kako kaže, što fiskalne kase ne mogu da izdrže velike temperaturne razlike.

Prema njegovim rečima, problem sa ilegalnim prevoznicima je sličan onom koji postoji sa divljom gradnjom. Pešić kaže da je logično da je sada lakše sve legalizovati, nego rušiti.

Njemu je jasno, kako napominje, da su ti ljudi ušli u ilegalne tokove jer nemaju drugi način za zaradu, ali da država u svakom slučaju mora da uradi nešto ne bi li stanje u ovoj oblasti rešila.

Počele strože kontrole

Ipak, nešto je počelo da se kreće, jer je od kraja prošle godine počela stroža kontrola među drumskim prevoznicima.

Prve rezultate objavila je pre nekoliko dana Agencija za bezbednost saobraćaja. Radna grupa u kojoj se osim Agencije i MUP-a nalaze i predstavnici Ministarstva saobraćaja i lokalne samouprave i regionalnog razvoja, u februaru je na području Rasinskog, Šumadijskog i Zaječarskog okruga uradila 620 inspekcijskih kontrola, a rezultat je 112 vozila isključenih iz saobraćaja.

”Izdato je 50 naloga za otklanjanje nedostataka i 114 zahteva za pokretanje postupaka. Oko dve trećine isključenih vozila nije registrovano za delatnost javnog prevoza putnika u drumskom saobraćaju“, navodi Agencija.

Vođa operativnog tima i načelnik odeljenja inspekcije za drumski saobraćaj u Ministarstvu saobraćaja Mile Nikitović kaže za “Danas” da su oni počeli u januaru opsežnu kontrolu ne bi li smanjili sivu ekonomiju u drumskom prevozu putnika.

Nikitović smatra da su, osim ratova koji su naterali ljude da počnu da rade ono što im je najlakše ne bi li zaradili nešto, razlog za ovako masovnu pojavu ilegalnih prevoznika i pogrešne privatizacije.

”Rušenje velikih sistema autoprevoznika, poput Vojvodinatransa ili Rakete, dovelo je do pojave niza malih privatnika i tako je krenula da se razvija siva ekonomija“, naglašava Nikitović.

On veruje da će ovim akcijama, tim koji radi na suzbijanju sive ekonomije uspeti da popravi lošu situaciju na terenu.

U sistemu drumskog prevoza putnika ima nekih 26.000 zaposlenih i gotovo 6.000 vozila, a prema crnim slutnjama sve malobrojnijih autoprevoznika koji rade po zakonu, više od 50 odsto je nelojalna konkurencija, koja ne plaća radnike, niti poreze.

Miroslav Pešić, direktor ćuprijske autobuske stanice, smatra da je akcija dobra i da je treba nastaviti, ali se ima dilemu hoće li svi koji budu uhvaćeni na delu i biti kažnjeni na kraju.

On se plaši da to sve ne ostane na nivou kampanje. ”Lako može da se dogodi da isključena vozila ostanu da miruju dva do tri dana, i da se posle, kada se sve stiša, vrate da rade sasvim normalno“, napominje on.