"Naš izlaz - da dotaknemo dno"

"Da smo ga dotakli, ne bi bilo ni tema koje su sada glavne, ni političara koji ih zagovaraju. Bili bismo spremni za bolne, ali neophodne promene", kaže Begović.

Profesor Pravnog fakulteta dodao je u Kažiprstu B92 da vlast u Srbiji godinama izbegava strukturne i institucionalne reforme, koje su jedini način da se učini neophodno - poboljša poslovno okruženje.

"Ovde se investitori privlače subvencijama, ministarstvo oličeno u Mlađanu Dinkiću plaća parama poreskih obveznika investitore da dođu. Druga koncepcija, od koje vlast beži kao đavo od krsta jeste poboljšanje poslovnog okruženja. Ono je veoma loše, a neophodno je da Srbija postane atraktivna zemlja za ulaganje", kaže Begović.

On ističe da Srbija već ima šta da ponudi, ali da uz te adute mora mnogo toga i da promeni, kako bi privukla strane investicije. Begović dodaje da su one neophodne za privredni rast, jer u Srbiji štednja praktično ne postoji.

"Srbija ima veoma fleksibilnu radnu snagu, radnu snagu koja veoma brzo uči. Imamo sporazum o slobodnoj trgovini sa EU. Pa ne bi 'Fijat' došao ni da mu neko plati 100.000 evra po radnom mestu da nije bescarinskog izvoza u EU. Kapital nema boju, novac nema miris, ovde će dolaziti svi koji bi okruženje smatrali atraktivnim", smatra Begović.

Direktor Centra za liberalno-demokratske studije smatra da je "rejting Srbije u očima ozbiljnih ljudi" sve niži i niži, jer je ona sama sebe prestala ozbiljno da shvata.

"Od svih ekonomskih pitanja, jedino se odgovara na pitanje kako da se finansira budžetski deficit koji je sve veći i veći. To vide i ozbiljni ljudi i naš rejting je sve niži i niži. To je osnovni problem, kao i to što postaje jasnije da Srbija nema nameru da se pomeri iz te učmalosti. Tako nešto svakako nije preporuka", rekao je Begović.

Takvo ponašanje dovelo je da Srbija, koja je za svetom kaskala i u vremenu SFRJ, dodatno zaostaje, a to bi mogle da isprave strane investicije koje sa sobom donose i transfer tehnologija.

"Ova zemlja se još nije transformisala u tržišnu ekonomiju. Ako želi da krene u nešto ozbiljno, potrebna je radikalna reforma glomaznog javnog sektora, potrebne su strukturne i institucionalne reforme. Medijska strategija je takva da se pažnja usmeri ka EU, reforma privrede se ne posmatra kao nešto neophodno, a mi smo veoma siromašna zemlja, na evropskom dnu. Ovde se vlada ne bavi pitanje ekonomskog rasta, koji ne postoji godinama - to je osnovni problem Srbije", kaže Begović.

Poznati zagovornik integracije Srbije u evropski ekonomski prostor, pre ulaska u EU, Begović na pitanje kako je u ovom stanju Srbija kandidat za tako nešto odgovara pitanjem.

"A koji je naš interes i koja je preporuka da budemo deo EU, što je još veći stepen integracije, a samo se o tome govori? Datum nam neće doneti značajniju promenu situacije, fondovi će davati iste svote novca", rekao je Begović.

Ponašanje političke elite Begović ocenjuje začuđujućim, jer je učlanjenje u EU na dugačkom štapu.

"Mi dajemo koncesije i mnogo toga, a zauzvrat dobijamo obećanje koje ne znamo da li je verodostojno. EU je ostavila Srbiju kao vagon na slepom koloseku. Od 2008. pa na ovamo stav države je pasivan i defanzivan. Ispunjava se ili ne ono što se naloži, ali nikako da izađe sa sopstvenim predlogom kako da se definišu odnosi sa EU", rekao je Begović.

Zaključujući da Srbija ima mogućnosti da predloži različite vidove saradnje, Begović dodaje i da po pitanjue Kosova i Metohije nije sve završeno jer se Srbija još pita.

"Vodećim zemljama u EU najvažnije je pitanje nezavisnosti Kosova, međutim mi se tu još pitamo. Sve dok mi ne priznamo nezavisnost, to znači da postoji jedna zemlja koja je ne priznaje. Ozbiljni političari znaju da je to jedan od strateških argumenata", zaključuje Begović.