Zašto država prašta neke dugove

Kod banke može samo reprogram, u radnji poček, a jedino još kod države dug ne mora baš svaki put da se otplati.

Po principu „daj šta daš„ poslednjih meseci u Srbiji se praštaju godinama uvećavane zatezne kamate na poreska dugovanja, neizmireni računi za električnu energiju, pa bi se i toplanama moglo progledati „kroz prste“. I graditelji bespravnih objekata, ukoliko se uklope u zakonske granice, bez plaćanja naknade za uređenje građevinskog zemljišta moći će da se upišu u Katastar i tako makar katastarski legalizuju svoje kuće.

Ekonomisti su jednoglasni u oceni da ovakvim oprostima država šalje pogrešnu poruku da obaveze ne moraju da se plaćuju. A naša država i nije baš u prilici da se velikodušno odriče svojih prihoda. Redovne platiše se preispituju nisu li namagarčeni. Mnogi se i kaju što su žurili da se reše svojih obaveza. Još samo predstavnici potrošača upozoravju da neki građani zaista nemaju novca za račune. A država, suočena sa sve siromašnijom privredom i stanovncima, neke svoje usluge je stavila - „na akciju“.

Kamate za neplaćenu struju EPS je spreman da „oprosti“ svakom šestom od oko tri miliona domaćinstava u Srbiji. Od 600.000 dužnika, čak 570.000 su domaćinstva čiji su se računi nagomilali do 18 milijardi dinara. Isto toliko duguje i oko 30.000 firmi u našoj zemlji.

"Odlučili smo se da neplatišama otpišemo kamate, jer je to zapravo jedini način da bar nešto naplatimo", kažu iz „Elektroprivrede Srbije“.

"Možda brisanje kamate nije ekonomski isplativo, ali je to naša poslovna odluka. To je kao kada u prodavnicama stave namirnice „na akciju“. Jedino tako mogu da ih prodaju i zarade."

Kako dodaju u EPS, firma je došla u situaciju da joj potrošači duguju 110 milijardi dinara. Na ovaj način će uspeti bar glavnicu da dobiju i naplate 37 milijardi dinara.

Kriza je desetine hiljada firmi oterala u blokadu i likvidaciju. Među onima koji su opstali, mnogi nisu redovno namirivali poreze i doprinose, pa je država rešila da im da još jednu šansu. Svi koji redovno uplaćuju obaveze imaju šansu da do kraja marta uđu u uslovno mirovanje glavnice i otpis zateznih kamata. Motiv države je da izvuče makar deo duga.

Podaci sa kraja januara, što je bio prvi rok, pokazuju da ukoliko svi koji su ušli u program u njemu i ostanu, biće otpisana 361 milijarda dinara zateznih kamata. S druge strane, sliće se 180,2 milijarde dinara od glavnice. Iznosi bi sada mogli da budu i veći. Iz ugla Saše Ranđelovića sa Ekonomskog fakulteta poreska „amnestija“ državi može da ima efekat, ali samo gledano na kratak rok.

"Na dugi i srednji rok reč je o neopravdanoj meri, jer narušava poreski moral na kraju dana", smatra Saša Ranđelović.

"Ako neko plati svoju obavezu 2009. godine, a drugi je nije tada platio, već je sada plaća bez kamate, on će realno da uštedi. Uštedeće za kamatu koju bi ostvario da je novac položio u banku. Ako je to jednako stopi inflacije, to je verovatno 30 odsto uštede. Država tako destimuliše poreske obveznike da izmiruju obaveze. I to nije prvi put da radi. Država tako sistemski šalje poruku bilo bi dobro da platite, ali ako ne platite mi ćemo vam oprostiti makar kamatu. Ako je mera već sprovedena, dražava bi trebalo da se obaveže da neće više biti tako u budućnosti."

S druge strane, motiv države je da izvuče koliko može iz aktivnih preduzeća. Ogroman deo poreskog dugova već godinama je „zarobljen“ i nenapltiv, jer su firme davno otišle u stečaj i likvidaciju.

Ni drugi ekonomisti ne nalaze mnogo opravdanja za popustljivost države. Iza nje mogli bi da se kriju politički, a ne ekonomski razlozi.

"Tu politiku apsolutno ne odobravam. Dugovi moraju da se izmire. Tamo gde se oni ne izmiruju, to je znak finansijskog nereda koji će se na kraju obiti o glavu svima", jasan je Ljubomir Madžar, profesor Ekonomskog fakulteta.

" To daje svima nama pogrešan signal. Ako je neko propustio da plati račun, a oprošteno mu je, onda mi koji plaćamo se kajemo. Naša država nije tako bogata da bi mogla da se odriče svojih savršeno legalnih prihoda. Ne vodi dovoljno računa o svojim sredstvima i upada u krize. Država, oni koji u ime države odlučuju, inspirisani su ne ekonomskim motivima, nego političkim. To je način da se zaradi neki glas. Tako zarađeni glasovi su nedozvoljeni, pridobijaju se uz veće društvene štete."

Koliko god ekonomistima država delovala velikodušno, u praksi građani ni sa tim pogodnostima ne mogu da izađu na kraj. U pojedinim gradovima u Srbiji potrošači kažu da im elektrodistribucije nude premalo rata za reprogram duga. Nije ni čudo, jer je standard stanovnika iz godine u godinu sve lošiji.

Tokom krize, za poslednjih pet godina, cene su „skočile“ više od 40 odsto, zaposlenih je manje skoro 300.000, a oni koji rade, gledano u evrima, primaju manje plate.

"Veliki broj domaćinstava objektivno nema odakle da plati sve svoje obaveze", kaže Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta potrošača Beograda.

"U poslednjih godinu dana, kupovna moć potrošača pala je za oko 45 odsto, pogotovo kada se radi o osnovnim životnim namirnicama. Siromašni su prinuđeni da račune ostave sa strane na gomilu, da bi uspeli da se prehrane. S druge strane, potrošači koji ne izmiruju svoje obaveze prenose svoje dugove na redovne platiše. Tako i oni ispaštaju."