Vozila Železnice služe i kao taksi!

Čudno je da, prema tvrdnjama sadašnjeg direktora, pojedini vozači u toku radnog vremena taksiraju službenim vozilima.

Za benzin i delove automobila prošle godine potrošeno je 153 miliona dinara.

Jedan dierektor u restoranima ovog javnog preduzeća potrošio je 100 miliona dinara. Mesečni račun za fiksne telefone iznosi četiri miliona dinara, uprkos tome što postoji sistem da se unutar preduzeća besplatno telefonira.

Ovo je u poslovnim knjigama "pronašao” novi direktor Dragoljub Simonović za nešto duže od mesec dana koliko je na čelu "Železnica Srbije”.

"Službene automobile koriste pomoćnici direktora, njihovi zamenici, šefovi kabineta, savetnici, sekretarice. Dao sam nalog da se nekim zaposlenima ukinu službeni automobili i da se 103 vozila daju na licitaciju i prodaju. Zapanjujuće je da pojedini vozači u toku radnog vremena stave taksi tablice na služena kola i taksiraju, a neke automobile koriste ljudi koji uopšte nisu zaposleni u "Železnicama”. Utvrđeno je takođe da su bez tendera rađene popravke i nabavljani delovi i da nije bilo nikakve kontrole pri potrošnji goriva. Još nemam presek stanja za svih 170 automobila koji se koriste u sedištu preduzeća", kaže Simonović.

Niko im ništa ne može

"Mogu da razumem da generalni direktor za ručkove u inostranstvu potroši 300.000 dinara na bord karticu, ali ne mogu da dozvolim da ih nemilice troše niži činovnici. Nekima ću poslati pismo da vrate pare koje su potrošili i ukinuću im i ono što nisam planirao. Obično se prstom upire u generalnog direktor, a ovde su krupne ribe na mnogo nižim pozicijama od direktora. Ne možete im ništa", uverava Simonović.

On kaže da je zatekao potpuno rasulo u sistemu i da će to urediti tako što će prvo "zgrabiti krupne ribe i procesuirati ih kako bi poslao poruku novima koji će tek doći”.

Simonović ističe da će policija utvrditi zašto dve godine nije povučeno 200 miliona evra kredita za nabavku vozova i opreme za šta je plaćeno dva miliona evra penala.

Zaposlene neće otpuštati, ali će ih prekvalifikovati i premeštati na radna mesta na kojima su potrebni. I kontrolisaće ih.

"Obući ću civilno odelo sešću u voz pa ću da kontrolišem konduktere. Kada uhvatim dvoje-troje da pare od karti stavljaju u džep više niko neće smeti ni šibicu da uzme. Na železničkoj stanici ću se noću pojaviti kao putnik pa ću na licu mesta da vidim da li je osoblje ljubazno, da li su vozovi čisti", obećava Simonović.

On kaže da će prihod biti povećan, a subvencije koje iznose oko 14 milijardi dinara biti smanjene. Onog trenutka kada "Železnice” ponude bolji kvalitet usluga, završe remont pruge, kupe vozove, što će biti za pet do sedam godina, može se očekivati veliko povećanje broja putnika. Dotle transport robe zavisi u velikoj meri od stanja privrede, kaže on i navodi primer Železare u Smederevu.